Napravite sami edukativne igračke za predškolce

Veće zadovoljstvo od kupljene igračke za decu predstavlja igračka koju mogu sami da naprave. Još veće uživanje jeste da u pravljenju učestvuju i roditelji.

Najlakši način da se dete zainteresuje jeste da igračka bude zanimljiva, lepih boja i da ima više funkcija. U predškolskom uzrastu u igranje je potrebno uključiti i elemente učenja: osnove pisanja (grafomotorika), matematičke pojmove, upoznavanje sa svetom oko nas, muzikom, umetnošću. Stoga, igračke koje predlažemo treba da podstaknu decu da istražuju, uče i povežu novostečeno znanje sa iskustvom koje imaju.

Nekoliko primera igračaka koje deca od 4 do 7 godina koriste na našim radionicama.

U kartonsku kutiju naspite pirinač i pozovite dete da napiše svoje ime prstom. Na taj način će vežbati pisanje i dobro se zabaviti.

Uz malo mašte možete da podstaknete dete da zavoli brojeve. U kesu naspite deterdžent, boju za kolače i pri vrhu je zalepite lepkom. Dobro zatvorena kesa će biti fantastična tabla za pisanje prstima.

Deca obožavaju da igraju društvene igre, ali i da ih prave. Na kartonskom papiru napravite polja i dajte detetu da ispečatira na jednoj polovini jednu sliku (mi smo stavili pečate patke), a na drugoj drugu (gice su na drugoj strani). Bacajte kockice i hranite svog ljubimca stavljajući npr. pasulj na svako polje. Pobednik je onaj koji prvi nahrani svog ljubimca tj. popuni sva polja na svojoj strani table.

Igra za razvoj koordinacije, koncentracije, pažnje, strpljenja, razvoj zdravog takmičarskog duha. Za nju su vam potrebni jedan kliker i kutija na kojoj izrežete prolaze za kliker. Brojevi iznad prolaza označavaju broj bodova, pa je možete koristiti u takmičarske svrhe. Najveći prolaz donosi najmanje bodova, dok najmanji prolaz donosi najviše bodova. Klikerajte se i u stanu.

3D lavirint ima značaj pri razvoju koordinacije, pažnje i razmišljanja. Deca moraju istovremeno da kontrolišu kliker (da da ne predje preko slamčica) i da znaju kojim putem da ga usmere.

Naši predškolci uče zabavljajući se.

Dodatne aktivnosti za predškolce

Nekada su deca u periodu pre škole živela „slobodno detinjstvo“, dok danas imaju svoje, ne  malobrojne, obaveze. Zbog čega? S jedne strane su roditelji koji veruju da u vrtićima njihova deca ne dobijaju dovoljnu količinu znanja koja će im biti dobra odskočna daska za upis u osnovnu školu, dok su sa druge strane oni koji žele da im se deca što ranije naviknu na obaveze i da nemaju slobodnog vremena da „zalutaju“. Koje god mišljenje da stoji iza odluke, većina roditelja svoju decu šalje na dodatne aktivnosti.

O kojim aktivnostima je reč?

Različiti sportovi (plivanje, karate, tenis…) – Najčešće razmišljanje roditelja jeste da dete treba da ima odredjenu fizičku aktivnost, da se kreće, angažuje mišiće i uči da funkcioniše u timu. Pored toga, po završenom treningu deca su obično spremna za dobar san.

Strani jezici – su postali potreba modernog vremena, pa ne čudi činjenica što deca koja još ne progovore ide na časove stranog jezika.

Edukativne radionice – namenjene učenju sadržaja koji bi trebalo da se odradi u vrtiću. Takve radionice razvojnog tipa usmerene su na sam proces mišljenja, koncentracije, pažnje, grafomotorike i pripremi za školu u najširem smislu.

Kreativne radionice – popunjavaju vreme vikendom kada roditelji treba da završe svoje obaveze, a deca da uživaju u stvaralaštvu i druženju.

Molim drage roditelje da me podsete ukoliko sam izostavila neki tip organizovanih aktivnosti koje su namenjene našim najmladjima, pa da zajedno dopunimo spisak. Unapred hvala!

Tehnike učenja – organizacija vremena

Sve što postižemo u životu, od ponašanja i oblačenja, sticanja radnih i higijenskih navika, pa do rukovanja najsloženijim tehničkim uredjajima stiče se učenjem. Učenje može biti olakšano poznavanjem tehnika učenja, njihovim primenjivanjem i vežbanjem. Pravilna raspodela gradiva i planiranje vremena mogu unaprediti učenje.

Tehnike pravilne organizacije vremena vezanog za učenje:

Tehnika učenja sa pauzama

Dok učenik uči pravi kratke pauze. Odmor može da napravi nakon logičkih celina, a ne u sredini pasusa ili rečenice. Vreme pauze ne bi trebalo da bude predugačko kako ne bi izgubili „vezu“ sa gradivom. Preporučljivo je da se učenik u pauzi protegnete, uradi par sklekova, čučnjeva…

Koncentrisano učenje

Učenje bez pauze. Postoje situacije kada se učenik toliko zadubi u proučavanje neke materije ili rešavanje zadataka kada pravljenje pauze nije poželjno. Prekidanje učenja bi poremetilo koncentraciju, pa je bolje pauzu odložiti dok ne završi zadatak ili deo gradiva.

Pored navedenih tehnika učenik može da pravi beleške vezane za odredjene lekcije, daje celinama svoje podnaslove, pravi tabela u kojima će razvrstati pojmove, crtan šeme koje će ga asocirati i voditi kroz čitav tekst, sastavljati listu pitanja (na koja će pri ponavljanju dati odgovore) …

Sve ove tehnike trebalo bi  koristiti sa povezivanjem gradiva sa poznatim situacijama, primerima, uporedjivanjem i izvlačenjem samostalnih zaključaka. Poželjno je učenika pre nego što krene u prvi razred upoznati sa navedenim tehnikama učenja i prepustiti mu da sam izabere stih koji mu najviše odgovara.

Tehnike učenja – organizacija gradiva

Učenje je, najšire gledano, proces menjanja pojedinca koji se odvija pod uticajem unutrašnjih (sazrevanje) i spoljnjih faktora. Čovek uči da bi se prilagodio sredini u kojoj živi, ali i da bi tu sredinu bolje prilagodio svojim potrebama.

Kao i svaku delatnost ili radnju i učenje možemo da naučimo. Tačnije, možemo da naučimo tehnike učenja.

Gradivo se može organizovati na nekoliko načina, pa tako postoji nekoliko tehnika:

Parcijalna tehnika

Gradivo koje se uči potrebno je podeliti na delove koji imaju logičku celinu. Veoma je važno da učenik sam proceni koji deo gradiva predstavlja smislenu celinu i da razume značenje iste.

Tehnika celine

Iščitavanjem čitave lekcije učenik treba da razume ono što je njena suština. Čitanje se može ponavljati sve dok učenik ne shvatimo o čemo se radi. Ova tehnika je pogodna za učenje kraćeg gradiva.

Kombinovana tehnika

Predstavlja kombinaciju gore navedenih tehnika. Praktično to znači da učenik najpre pročita gradivo u celini, a zatim pristupi podeli teksta na delove.

 

Tehnike se mogu primenjivati u skladu sa vrstom gradiva i učenikovim izborom.

 

Razviti na vreme radne navike

Radne navike nastaju formiranjem detetovog pravilnog odnosa prema radu i njegovim postepenim uvođenjem u rad. Navika da planski i sistematski uči mora da se nauči.

Za formiranje i održavanje radnih navika postoje i neki objektivni uslovi koje bi bilo dobro da obezbedi svaka porodica:

Uslovi u kojima učenik uči

Čist vazduh pomaže boljem radu mozga. Zato je najbolje učiti u provetrenoj, dobro osvetljenoj prostoriji u kojoj će temperatura biti izmedju 18 i 22 stepena.

Učenje na istom mestu (za stolom prilagodjenim učeniku) i u približno isto vreme. Važno je da je mesto za rad uredno i da ga dete samo održava. To ne mora biti posebna soba, već deo zajedničke prostorije u kome se nalazi radni sto, knjige i pribor učenika. Takav kutak motiviše na rad i izvršavanje obaveza.

Preporučljivo je organizovati zonu bez ometanja. Isključiti televizor, računar, telefone i sve ono što bi detetu moglo odvlačiti pažnju od zadataka.

Planiranje učenja

Za dobro učenje potreban je dobar plan. Prilikom izrade Plana važno je aktivnosti sagledati što preciznije. U plan unesite nazive radnih i neradnih dana (kao u rasporedu časova), a uspravno satnicu (od 7:00 do 8:00…). Započnite pravljenje Plana tako što ćete uneti vreme provedeno u školi, vreme za spavanje, obroke i higijenske navike. Zatim odredite vreme za učenje i uzmite u obzir da je najbolje vreme za učenje izmedju 8 i 11 časova (ukoliko je nastava posle podne) i izmedju 15 i 18 časova (pre podne). Kada unesete vreme za učenje ostaje vreme koje dete može da iskoristi po slobodnom izboru (igra,hobi, rekreacija, računar, TV…)  i za pomoć u kućnim poslovima. Plan učenja treba da pravi, u početku, uz pomoć roditelja (a kasnije samostalno), jer kad samo dete učestvuje u pravljenju Plana lakše ga se pridržava. Ukrašavanje i stavljanje Plana na vidno mesto podsetiće dete šta treba da radi i kada, što sve utiče na stvaranje radnih navika.

„Jedna od najboljih i najčistijih radosti je odmor posle rada,“ kaže Imanuel Kant. Zašto ne bismo naučili dete da doživljaja radost kao svakodnevnu naviku.

Razvoj motivacije za učenje od prvih školskih dana

Dete, ako i odrasli ima faze kada mu je teško da radi, uči i može da nabroji mnogo zanimljivijih stvari kojima bi se bavio. Da bi učenik želeo nešto da nauči mora znati zašto je potrebno da baš to naučiš. Ponekad je očigledno zašto će neko gradivo biti potrebno u životu, ponekada se nešto uči da bi taj način razmišljanja mogao primeniti kasnije u životu. Istina je da učenici sa radošću uče ono što im je zanimljivo. Ali najvažniji razlog za učenje je prirodna radoznalost, želja za znanjem, potreba da se dete bavi onim što ga zanima. Važno je da što bolje upozna svoje mogućnosti i da nauči da ih iskoristi: da zna šta može i kako trudom i radom to da postigne.

Za pokretanje motivacije potrebno je ispuniti odredjene uslove od kojih su najvažniji:

Prilagodjen radni prostor

Prostor za učenje treba da bude uredan i da na njemu ne budu stvari koje će odvlačiti pažnju. To znači da je potrebno isključiti računar i mobilni, a da na stolu ostanu samo knjige, sveske i radni pribor. Lepo uredjen i organizovan radni prostor motivišuće deluje na učenje.

Planiranje vremena za učenje

Nedeljni plan učenja treba da bude poput rasporeda časova na koji se unosi vreme provedeno u školi, vreme za spavanje, obroke, higijenske navike, pomoć u kući i slobodno vreme. Najveći deo vremena pri izradi Plana treba posvetiti vremenu za učenje i detaljnom navodjenju koji se predmet uči odredjeni dan, ponavlja i koliko vremena. Odštampan i na vidno mesto postavljen Plan (u čijem sastavljanju je samo učestvovalo) podsećaće dete na obaveze i podsticaće ga da ih ostvari.

Postizanje manjih uspeha na samom početku

Podelite učenje na manje delove. Učenje će biti lakše, uspeh će dolaziti češće, a samo postignuće će delovati motivišuće na želju za daljim sticanjem znanja.

Prilagodjavanje sadržaja detetu

Uzimajući u obzir da dete uči ono što mu je zanimljivo roditelji mogu da pomognu tako što će previše apstraktan i nerazumljiv tekst „prevesti“ na jezik koji je njemu blizak, npr. zadatak iz matematike koji glasi: koliko vremena treba putniku X da bi stigao iz mesta A u mesto B, ako… možete da postavite i drugačije: koliko treba vremena mom drugu Peri da stigne od svoje kuće do moje, da bismo igrali šah, ako…

Pomoć detetu da pronadje smisao

Da bismo motivisali dete za učenje moramo mu omogućiti slobodu da deluju samostalno, dati mu priliku da vežba i pružiti im uvid u to kako gradivo koje uči može da primeni (smisao).

Školarcu koji se buni da mu matematika nikada u životu neće trebati, roditelji mogu objasniti  značaj ove nauke u konkretnim životnim situacijama (npr. moći će da izračuna koliko je popust od 20% na igračku koju želi). Predočiti da zabavne stvari, kao što su kartanje, igrice na računaru i sport sadrže u sebi matematiku. Na isti način dete može dobiti objašnjenje i za druge predmete npr. znanje iz geografije i istorije mu može biti od koristi kad bude putovao.

Pomoć detetu da pronadje svoj stil učenja

Uzrok odbojnog stava prema učenju može da bude neizgradjen stil učenja tj. da učenik nije naučio kako da uči. Pojedina deca bolje uče uz muziku, dok drugima treba potpuni mir. U zavisnosti da li lakše uči gledanjem, slušanjem ili kroz konkretne radnje tome treba da prilagodi učenje.

Deci koja pripadaju vizuelnom tipu treba obezbediti što više slika, grafikona, dozvoliti im da podvlače sadržaj sa različitim bojama i ilustruju svoje ideje.

Auditivni stil učenja možete poboljšati tako što ćete podstaći dete da što više aktivno učestvuje na času, postavlja pitanja, prezentuje svoj rad, čita na glas.

Učenicima koji pripadaju taktilnom tipu najviše odgovora da stvaraju dok uče, eksperimentišu,  da urede svoj radni prostor, radni materijal, sredstva za rad kako bi bili motivisani.

 

Najvažnije za motivaciju je da učenik donese odluku da će da uči i veruje da će naučiti, jer kao što je rekao Abraham Linkoln: „Odluka da ćete uspeti je važnija od svih ostalih stvari.“

Priprema deteta i roditelja za upis u osnovnu školu

Polazak u prvi razred osnovne škole je dogadjaj stresan, kako za dete tako i za roditelja. Dobra priprema olakšaće prilagodjavanje na novu vaspitnu sredinu i novi režim dana. Kako roditelj može da pomogne u pripremi deteta za školu?

Osamostaljivanje u predškolskom periodu ima velik razvojni značaj i to u sledećim aspektima:

• Dete treba da ima razvijene higijenske navike i da ih u potpunosti samostalno ostvaruje, da se samostalno oblači, obuva ( i vezuje pertle) i da jede (i seče nožem prvo uz nadzor odraslih, a kasnije potpuno samostalno).
• Važno je da dete nauči da koristi telefon, da zna da pozove, u kom slučaju može da ga koristi i kome da se obrati kada mu je potrebna pomoć.
• Ime, prezime i adresa stanovanju su podaci koji svako dete mora da zna i obaveza je roditelja da ga nauče kome sme da kaže npr. policajcu ili drugom uniformisanom licu (lekaru, vatrogascu…)
• Poznavanje saobraćajnih pravila će roditelju umanjiti (koliko je to moguće) brige kada dete samo krene u školu.

Pripremanje radnog prostora u današnjim uslovima stanovanja za neke roditelje je znak za pokretanje kreativnosti, a za druge za pokretanje čarolije da to „parče“ prostora odvoje za detetov radni prostor. Roditelji imaju zadatak da pre polaska u školu urede jedan deo koji će nazvati radni prostor, u koji će dete moći da se smesti i radi svoje domaće zadatke. U njemu  treba da se oseća ugodno, da želi da sedne i da uči. Sa praktične strane, prostor treba da je dovoljno osvetljen, a sto i stolica prilagodjeni visini deteta. Pre nego što počne školska godina roditelj treba da pozove dete da „isproba“ radni prostor, sedne i nacrta crtež po želji. Kako bi dete što lakše prihvatilo preuzimanje radnih obaveza roditelji mogu da svakodnevno osmisle neke aktivnosti u radnom prostoru i sprovode ih svakodnevno u vremenu kada bi učilo.

Razgovarajte sa detetom o tome šta ga očekuje u školi. Većina ljudi (i dece) se boje onoga o čemu ništa ne znaju. U vezi sa tim, bilo bi dobro detetu objasniti kakav prostor ga očekuje u školi, opisati mu učionicu, da ga u školi očekuju novi drugovi, da će imati časove koji traju 45′, odmore, užine, koje sve nastavne predmete će učiti i slično. Ukoliko predškolska ustanova ili osnovna škola organizuju najbolje bi bilo detetu pokazati prostor u kojem će boraviti narednih osam godina.

Dobra priprema podrazumeva upoznavanje sa novom sredinom i novim pravilima, kako bi uklapanje teklo što brže i sa što manje „trzavica“.