Prosečna majka ustane ujutru i počne da zuji po svom pčelinjaku. Budi decu, sprema doručak, podseća da se obuku obe čarape, nadgleda da li su pantalone obučene naopako, proveri da li su spremili: naočare, satovi, torbe, pidžame i ostalu potrebnu opremu koja se, u zavisnosti od dana u nedelji, naravno, menja. Nameštaju se kreveti, naravno, nekim čudom uvek se nameste sami od sebe, pa deca misle da su ih oni u nekom momentu namestili. U slučaju podsećanja na ovu tešku rabotu, nastaje kuknjava o tome kako su jorgani teški tonu i ne mogu da stanu u ormar za odlaganje. Za to vreme, takodje, prosečan otac zuji po pčelinjaku izbegavajući da se ne sudari sa ostalim članovima. Tada prosečna majka preuzima i ulogu saobraćajca i pokazuje smer i pravac kretanja svim učesnicima u jutarnjem saobraćaju. Najvažnije pravilo u prosečnom stanu, prosečne porodice jeste da se hodnikom ide isključivo desnom stranom i obavezno se vodi računa o redosledu obavljanja radnji kako ne bi došlo do zastoja u toaletu.
Završetak spremanja članova prosečne porodice podrazumeva u istovreme početak radnog dana u vrtiću, školi, na poslu. Šta se na tim mestima dogodi, u njima i ostaje i ne širi se dalje 🙂 .
Preuzimanjem dece akcija prosečne majke se nastavlja na igralištu, brdima za sankanje, klizanje, penjanje i slično, zavisnosti od godišnjeg doba i zainteresovanosti potomaka za aktivnosti. Prosečna majka mora biti kako psihički, tako i fizički spremna za ekstremne sportove koji se pred nju postavljaju. Medju tim sportovima najčešći je popeti dete na najnepristupačniju tačku u gradu sa kompletnom opremom za aktivnosti deteta npr. sanke, klisko, lopta i sopstvenim stvarima. Stoga je topla preporuka da majka nosi što manje stvari, ako je ikako moguće samo novčanik, ključeve i maramice. Decu je u odredjeno doba godine potrebno naučiti da se sama penju na penjalicu, ljuljaju, klackaju, penju i silaze na brda (u našem gradu brda su skloništa koja su omiljeno mesto za igru), da voze bicikl, rolere, klizaljke, skije i još što-šta.
Pauza u igri predstavlja deo dana u kome se rade domaći zadaci, plače zbog toga što se umesto naučenih štampanih slova počinju učiti pisana slova koja su stravično „teška i glupa“ i što se u sabiranje uvodi združivanje sabiraka, što je „skroz bezveze“. U skraćenoj verziji sve što prosečno dete čuje prvi put je „strašno teško“ i krajnje „bezveze“, dok ne proba i vidi da nije imalo problema. Kada, na oduševljenje majke, prodje bez većih posledica proces izrade domaćih zadataka i učenje nastavnog sadržaja, kreće akcija voženja i razvoženja po aktivnostima na koja idu prosečna deca. Nekoliko puta nedeljno fizička aktivnost, nekoliko puta strani jezik ili jezici, a ne mogu se izostaviti ni umetnost, intelektualne aktivnosti, ni stvaralaštvo. I tako taxi mama vozi, dovozi, razvozi dok se uveče svi članovi porodice ne nadju na istom mestu, umorni i zadovoljni što je još jedan radni dan pri kraju.
Prodje dan, dodje vikend i svi članovi prosečne porodice zadovoljni što mogu na miru da se odmore od nedeljnih obaveza počnu da redjaju na čije rodjendane su pozvani, kod koga da se druže, koju predstavu ili projekciju žele da gledaju i gde sve da idu. Prosečna majka tada postaje sekretarica sa moćima da sve aktivnosti svih članova porodice uklopi u dva dana vikenda sa uvek istih 24 sata. Vikend postaje ubrzani akcioni film sa elementima komedije, u kome 48 sati prodje mnogo brže nego ceo ponedeljak, a čiji su članovi mnogo zadovoljniji nego u taj isti ponedeljak.
Sa manjim ili većim odstupanjima prosečna majka ovako provede 7 dana, a kada se oni završe krene sve iz početka po ustaljenom programu…bar ja tako mislim.
P.S. U opis ove nedelje nisu navedene vanredne situacije u obliku dečjih bolesti, praznika, poseta baba i deda i slična nepredvidjena dešavanja.
Izazovi roditeljstva 