Predškolska priprema dece u državnim vrtićima

Predškolski program pripreme za školu propisan je planom Ministarstva prosvete, a podrazumeva uticanje na razvoj: koncentracije, pamćenja, socijalnih veština, pozitivne slike o sebi, grafomotorike i slično.

• Vežbe koncentracije realizuju se u predškolskim ustanovama kroz rad na aktivnostima edukativnog tipa u trajanju od 20 do 30 minuta. S obzirom da se već od prvog razreda od deteta očekuje da miruje 45 minuta pre nego što ode na odmor od pet minuta, ovo vreme održavanja pažnje potrebno je produžavati. Takodje, razvoj pažnje od izuzetnog je značaja za uspostavljanje odgovarajućih radnih navika, umeće slušanja i pamćenje ponuđenih sadržaja.
• Sa aspekta društvenih odnosa dete mora da nauči da komunicira na socijalno prihvatljiv način, da iskaže šta mu smeta, da sasluša drugog i razume njegove potrebe. Potrebno je da nauči da se druži, izvini, zamoli za pomoć.
• Pripremnim programom nije predvidjeno da dete uči da čita i piše, ali se sa njim radi na razvoju grafomotorike kako bi lakše i brže savladalo ove procese. Povezivanje tačkica, crtica i povlačenje jednostavnih linija, odnosno razvoj fine motorike, uvodne su vežbe za razvoj pisanja, koje se sprovode u predškolskim ustanovama.

Pripremni predškolski program sprovodi se u svim državnim vrtićima i privatnim koji poseduju licencu, i zakonski je obavezan za svu decu. I jedni i drugi vrtići rade po istom programu, ali se medjusobno razlikuju po broju dece u grupi (u privatnim vrtićima je on osetno manji, što utiče na kvalitet rada), opremljenosti prostora, materijalima i slično. Na roditeljima ostaje odluka da izaberu za svoje dete.

Montesori sistem vaspitanja

Predškolske ustanove zasnovane na različitim pedagoškim teorijama i sistemima vaspitanja postižu sve veću popularnost. Pitanje koje većina roditelja postavljaju pre nego što donesu odluku o upisu deteta u odredjenu ustanovu zasnovanu na nekom pedagoškom sistemu je: Šta je osnovna ideja tog sistema? Po kojim principima se radi? Po čemu se razlikuje od klasičnog vaspitanja?

Jedan od tih sistema, Montesori, je početkom prošlog veka osmislila italijanska lekarka Marija Montesori, koja je smatrala da je svako dete po prirodi dobro i da ima potencijal da postane najbolji predstavnik ljudske vrste. Da bi se potencijali koje svako dete poseduje razvili, neophodno je praktično od rodjenja negovati ih i podsticati individualnost i samostalnost.

Moto Montesori pedagogije, zasnovan na podsticanju samostalnosti, “Pomozi mi da uradim sam” nastao je iz sagledavanja odnosa dete-odrasli i uloge odraslog u procesu učenja, za koji Marija Montesori kaže: „Mi služimo decu. Smatramo da su deca nalik na nežive lutke; peremo ih, hranimo kao što se čini sa lutkama. Nikad ne pomišljamo da dete koje ne čini nešto, ne ume to da čini, da će morati to da čini i da mu je priroda pružila sva sredstva da bi mogao da nauči to da čini. Naša dužnost prema njemu je svakako da mu pomognemo da savlada korisne radnje.  Majka koja hrani dete, a ne čini ni najmanji napor da ga nauči da drži kašiku i da sam traži usta, ili koja ga, dok ona sama jede, ne poziva da barem gleda kako ona to radi, nije dobra majka. Ona vredja ljudsko dostojanstvo svog deteta, tretira ga kao lutku iako je čovek po prirodi usmeren da se brine o sebi.

Ko ne shvata da naučiti jedno dete da jede, da se pere, da se oblači, mnogo je duži, teži i strpljiviji posao nego hraniti ga, prati ili oblačiti. Prvi posao je posao edukatora, a drugi je posao sluge.”

Svoje učenje o razvoju deteta Marija Montesori zasniva na utvrdjenim principima (rad, nezavisnost, koncentracija, samodisciplina, samokonstrukcija, intencionalni pokret, sloboda izbora). Za princip rada M. Montesori kaže da kroz njega dete postaje ono što zaista jeste, ulaže maksimalne napore u ono što čini, a nakon naporne aktivnosti postaje mirno i svi oblici destruktivnog ponašanja i neposlušnosti iščezavaju.

Obrazovanje, prema mišljenju M. Montesori,  nije usvajanje činjenica, već podsticanje detetove prirodne potrebe za učenjem oslanjanjem na njegovu unutrašnju motivaciju. Cilj Montesori metode je da neguje detetovu prirodnu želju za učenjem, dečju individualnost i interes za različita područja, a učenje pretvoriti u igru.

Ovaj metod podrazumeva brižljivo pripremljenu sredinu oblikovanu po meri deteta u kojoj su didaktički materijali pažljivo odabrani i postavljeni na otvorene police kako bi stimulisali dečija nezavisna istraživanja. Na ovaj način, smatraju pobornici Montesori metode, deca prirodno i samostalno uče.

Više informacija možete pronaći na sajtu Montesori Društva Srbije (http://www.montesori.org.rs/).

Online igrice za decu

Prihvatali ili odbacivali savremena elektronska sredstva kao zlo koje kvari decu, svi smo svesni da od njih ne možemo pobeći. Stoga je jedini zdrav način da se izborite sa njima da ih okrenete u svoju korist.

Moji skromni predlozi za zdravo korišćenje igrica:

• Online igrice ili aplikacije na telefonima koristite samo ako imaju odredjen edukativni smisao za dete, npr. vežbanje koncentracije, pažnje, pamćenja, refleksa, koordinacije oka i ruke, zaključivanja i slično.
• Vreme koje će dete provesti uz igricu ograničite na 20 minuta ili pola sata u toku dana i strogo se toga pridržavajte.
• Sedite uz dete i gledajte šta dete igra, kako i pomozite mu usmeravanjem.

Sajt koji nudi kvalitetne edukativne igrice za učenje boja, oblika, slova, muzike, poznavanja prirode, namenjen je deci do 7 godina, možete pronaći na:

http://www.fisher-price.com/en_US/GamesandActivities/OnlineGames/index.html

Naučite dete da gleda na sat

Pokazano interesovanje deteta za sat roditelji treba da iskoriste za početak učenja gledanja na sat.
Najjednostavnija igračka trebalo bi da bude prvi korak ka upoznavanju sa satom i brojevima.

Detaljnije istraživanje treba da se odnosi na značenje velike i male kazaljke koje se „vijaju“ u krugu i označavanje punog sata. Iscrtavanje 12 satova sa prikazanim punim satom i njihovo ukrašavanje mogu da podstaknu interesovanje deteta. Takodje, objašnjavanje šta se radi u 8 sati ujutru, u podne ili 7 uveče pomoćiće detetu da poveže vreme sa radnjama koje se obavljaju.

Pametno osmišljene satove na kojima je detaljno i prilagodjeno detetu predstavljeno vreme, kao što je prikazano na slici, roditelji mogu sami napraviti.

Postepeno usvajanje pojma vremena najbolji je put ka učenju.

Beba traži da se sama hrani

Prvi zubi se pojavljuju otprilike tokom sedmog meseca, mada to može da bude i znatno ranije sa tri meseca (ima i zabeleženih slučajeva kada se beba rodi sa zubićima) ili kasnije sa dvanaest meseci.
U ovom periodu beba vežba grickanje zubima i pokušava da jede samostalno prstima. Kada savlada veštinu da sa palcem i kažiprstom uhvati sitne predmete kao što je komadić banane, kolutić šargarepe ili zrno graška to znači da je napravila prvi korak ka samostalnom hranjenju. Zaštita na zidovima, podovima i oko detetovog vrata ublažiće nered pri samostalnom jelu.
Vežbanjem će dete usavršiti pokrete hranjenja, dok sputavanje može dovesti do frustracije i odbijanja da jede. Najbolja preporuka  za roditelje je da prihvate činjenicu da je došlo vreme za osamostaljivanje u procesu hranjenje i da dozvole detetu da se igra sa različitim vrstama hrane.

• Dok sedi u stolici za hranjenje roditelj može da stavi malu šolju ispred bebe i da se pravi da pijete iz nje. Na istin način može pokazati i bebi stavljanjem šolje ispred njenih usta. Šoljica ostavljena ispred bebe će izazvati radoznalost i ona će želeti da se igra sa njom i prinese je ustima. Vežba kroz igru je najlakši način učenja.
• Jednostavne radnje kao što je lomljenje keksa na komadiće i davanje bebi, ohrabriće je da i ona uradi isto. Roditelji mogu ubaciti parče keksa u nelomljivu teglu, okrenuti je naopačke i istresti keks na ravnu površinu. Većina beba će želeti da da dohvati keks ili pokuša sama da ubaci parče keksa u teglu i zatim istrese.
• Igra sa hranom može da bude i zabavna i podsticajna za učenje novih pokreta. Makarone ili špagete  mogu da se uvijaju, „voze“ po stolu, lepe jedna za drugu, a mogu i da se jedu (zavisno iz kog ugla gledate).

Preporučljivo je da roditelji ne posmatraju igru sa hranom kao pravljenje nereda, već kao zabavan čas učenja samostalnog hranjenja.

Igre i igračke za bebe

U periodu kada beba sve više vremena u toku dana ostaje budna roditelji, najčešće majke, treba da osmisle aktivnosti za igru, zabavu i učenje. Mladim roditeljima se čini da je teško osmisliti vreme sa bebama, a da to nije pevanje, igranje zvečkom i gumenim igračkama, tapšanje i slično. Često zaboravljamo da su za bebe najzanimljivije jednostavne aktivnosti.

Predlažem nekoliko kreativnih ideja za igru i učenje za bebe.

Napravite kutiju sa blagom
U plastičnu kutiju stavite novine, selotejp, plastičnu flašu napunjenu vodom (i dobro zavrnutu) i neke druge predmete koje imate u kući, a koji su bezbedne za bebu. Kutiju sa blagom stavite na pod u blizini bebe i pitajte je šta je to, da li želi da vidi šta ima unutra, čemu to služi… Posmatrajte svoje dete kako istražuje i pronalazi različite načine da upotrebni predmete koji ste mu stavili.

Svirajte
Dajte bebi udaraljke, gitaru, dečji klavir, frulu i objasnite mu kako se koristi. Instrumente možete napraviti i sami uz pomoć malo mašte. Npr.

Knjiga sa teksturama
Za podsticanje razvoja čula dodira možete koristiti različite materijale koje ćete ponuditi bebi da istražuje. Sa istim ciljem napravljene su knjige gde su delovi stranica obloženi različitim materijalima koji imitiraju npr. životinjsko krzno, perje, krljušt…

Plastična flaša
Reciklirajte plastičnu flašu sa širim otvorom tako što ćete je dati bebi da u nju stavlja slamčice jednu po jednu. Igra će imati višestruko pozitivno dejstvo na bebin razvoj: vežbaće finu motoriku, strpljenje, preciznost, učiće boje, različite strukture. Flašu posle možete napuniti vodom, deterdžentom i dodati malo šljokica. Efekat pri mućkanju i valjanju svaki put bude drugačiji i uvek zanimljiv.

Nezamenljive igračke
Kocke, lopte, obruči, čaše svih veličina, zatim ogledalo, baloni, knjige, slagalice, bockalice, lutkice za prste. Jedino o čemu je potrebno voditi računa da budu proizvedeni od materijala koji su netoksični i sigurni za bebu.

Reci reciklaža

Šta uraditi sa predmetima koji Vam više ne trebaju i malo kreativnosti? Reciklaža je rešenje koje smo koristili kada smo pravili
 lava
 leptira, automobil i čikicu
 stonogu
 i meni omiljenu, ovčicu.
Moram da naglasim da je kod ovčice recikliran samo karton :).

Održane kreativne radionice u Novom Sadu

Danas smo na radionici pažnju posvetili Danu zaljubljenih i uz druženje i igru napravili prelepe ramove za fotografije i ramove sa pravim malim umetničkim delima.
 
 

Naredna radionica će se održati u subotu, 15. februara, i biće posvećena predstojećem prazniku, 8. martu.

Kreativci se mogu prijaviti na 064/055-0-670.

Čuvanje uspomena iz detinjstva

Roditelji žele da sačuvaju posebne trenutke u odrastanju svog deteta kako bi se pod stare dane sećali i pronovo proživljavali najlepši period u životu. Ideje se redjaju od fotografisanja, snimanja,  slikanja do čuvanja dečjih radova, igračaka, garderobe, pramena kose i slično.

Neki od predloga za čuvanje uspomena:

Otisak stopala i ručica

Čuvanje kreativnih dečjih radova iz različitih perioda odrastanja

Čuvanje cipelica

Neobičnih profila (za roditelje sa izuzetnim veštinama)