Pobornik sam, priznajem, edukativnih igračaka i za poklone deci većinom kupujem iste. Pred ove novogodišnje praznike izdvajam, samovoljno, bez reklame i nadoknade od prozvodjača (a ne bih se ljutila da je bude :)) Pino toys, Pametne i Frebelino igračke.
Pre nego što sam čula da postoji marka Pino toys shvatila sam da mi u prodavnici prvo za oko zapadnu drvene igračke. Za mene su one bezvremenske, kako zbog materijala, tako i zbog tematike koju obradjuju (životinje, biljke, čoveka, prevozna sredstva, godišnja doba…). Pino toys na svom sajtu ističe igru sa drvetom kao „najplemenitijim i najtoplijim prirodnim materijalom“ (bolje nije moglo biti rečeno). http://pino-toys.rs/
Pametne igračke sam sretala na sajmovima i većim dešavanjima u gradu, a možete ih pronaći na: https://www.facebook.com/pametneigracke/timeline i informisati se gde trenutno izlažu.
Obične i 3D slagalice i puzzle Pametnih igračaka prepoznatiljive su po tome što su napravljene od kvalitetnog kartona i šperploče od kojih deca samostalno ili uz malu pomoć mogu da sastave prelepe gradjevine (zamkove, dvorce, kulturna obeležja), prevozna sredstva, tematske scene iz crtaća, stilizovane enterijere, sa kojima posle mogu da uživaju u igri. Mene su oduševile dizajnom i želela sam da se počastim jednim prelepim Hramom Vasilija Blaženog, ali sam odustala od svoje želje (samo zbog nedostatka prostora za izlaganje) i deci poklonila Malu sirenu i vatrogasni kamion. I da znate da, kada ih vidim kako u slagalicu ubace igračke iz kinder jaja, reku pretvore u auto-put, a dvorac u skakaonicu, ne žalim ni trenutka što umesto prelepog Moskovskog trga gledam decu koja maštom mogu da preokrenu svet.
Kada kupujem za mladje trudim se da igračke budu kvalitetne, dugo traju i da su univerzalne. Pod tu kategoriju sam svrstala Frebelino drvene igračke i puzzle (https://www.facebook.com/Frebelino-drvene-igra%C4%8Dke-i-puzle-1410418622590086/photos_stream). Rekla bih da me ove igračke podsećaju na detinjstvo i drvene kockice koje su mogle da se redjaju na nebrojeno mnogo načina, bez uputstva za igru, sa društvom ili individualno, a prvenstveno samostalno (nisu potrebni roditelji da naprave igračku koja „radi“). Kada sam se igrala sa „kupljenim“ igračkama stvarala sam čitave gradove od drvenih i plastičnih kockica, pijuna iz „Čoveče ne ljuti se“ i bockalica, dok su sve ostale delove igre nadoknadjivale mašta i kreativnost. Stoga podržavam da se deci kupuje manji broj kvalitetnih igračaka kojima mogu da se posvete, kako bi iznova stvarali novo i otkrivali neistraženo.
Kao kvalitetan poklon za decu, iz mog ugla, može da posluže: Rubikova kocka (nije sramota kupiti „samo“ kocku), društvene igre (šah, karte, strateške igre), tangram, sudoku, memorije, lavirinti. Neprevazidjene su i umetaljke, spajalice, slagalice, nastavi niz, lego, kreativni setovi i druge igračke kojima se od različitih materijala grade, sastavljaju i spajaju delovi u celinu uz odredjenu dozu logike i razmišljanja. Primere sam pronašla na netu, ali, verujem, da se mogu naći i u slobodnoj prodaji.
Kako podržavam ideju da je bolje detetu pokloniti jednu kvalitetnu igračku (prilagodjenu uzrastu, edukativnu, od materijala koji nisu štetni, interesantne tematike i dopadljivog izgleda), a svesna sam toga da cena prati kvalitet, predlažem da udružite osobe koje su planirale kupovinu paketića (bake, deke, tetke) kako bi dete obradovali vrsnom igračkom. Kako ćete proveriti da li ste postigli cilj sa kupovinom igračke? Jednostavno, ukoliko posle nekoliko dana igračka završi na dnu kutije ili iza vrata, sigurno ste promašili. Kada primetite da se dete vraća jednoj igrački i upotrebljava je na mnogo načina u različitim igrama, uspeli ste. To je pun pogotak i za Vas i za dete. Promislite, rizikujte i držim fige da uspete!
Izazovi roditeljstva 