Psihodramska grupa za roditelje

U toku je formiranje psihodramske grupe za roditelje u okviru serijala radionica “Temelj roditeljstva” koji je iskustvenog tipa i namenjen je onima koji već jesu roditelji i onima “u nastajanju”, a koji se suočavaju sa svojim izazovima, sumnjama i zabrinutostima.  Osmišljene su tako da se kroz 10 susreta bavimo temama: sagledavanje identiteta, očekivanja i emocija, socijalnim veštinama, spontanosti i kreativnosti.
Ukoliko želite da budete okruženi razumevanjem, prihvatanjem i da osnažite svoje roditeljske potencijale pridružite nam se.

Dinamika rada:
Susreti će se odvijati jedan put nedeljno, svake srede u trajanju od 2,5 sata.
Prvi susret će se održati: 20.02.2019. sreda od 19h do 21:30.

Mesto održavanja:
Na adresi Pavla Papa 1 (interfon broj 1) u Novom Sadu, u prijatnoj atmosferi i u malim grupama vodićemo računa o razvoju i potrebama svakog pojedinca.

Način prijavljivanja:
Zainteresovani se mogu prijaviti na broj telefona: 062/109-5005 do 19.2.2019. U poruci navesti: ime i prezime, broj telefona i godište.

Cena: promotivna cena pojedinačne radionice je 800 din.

Voditeljke radionica:
Dragoslava Savić-Grujić dipl. pedagoškinja i psihodramska savetnica u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP)
Ivana Kojić dipl. vaspitač i psihodramska savetnica u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP)

Dobrodošli!

Detaljnije na: https://dragoslavasavicgrujic.rs/contact-us/psihodramska-grupa-za-roditelje/

Utisci sa radionica “Dete i veštine budućnosti”

Ove nedelje zaokružili smo serijal radionica „Dete i veštine budućnosti“ uz pozitivne utiske učesnika koji kao najvažniji značaj ističu kako su prikupili iskustvo koje mogu da integrišu u praktičnom životu. Na susretima bavili smo se krupnim temama koje se tiču budućnosti deteta i roditelja, uloga koje imaju obe strane i o tome kako deca/mladi provode slobodno vreme. Povezali smo primere iz života sa teorijom, upoznali se sa razvojnim promena i njihovim značajem za razvoj dece i mladih, potrebama dece i roditelja i tome kako jedni utiču na druge.

Teme koje se tiču odnosa dece i roditelja su takve da same po sebi pokreću emocije. Već samo razmišljanje o tome kakvo je moje dete, kakve osobine ime, koje od njih mi smetaju, a na koje sam ponosan/na, vodilo je tome da se roditelji duboko zamisle. Detaljno zagledanje slike deteta otkrilo je duboka i zakopana osećanja. Roditelji su se suočili sa davno zaboravljenim emocijama, odnosima kojih ne žele da se sećaju i lica zbog kojih zaplaču samo kada su sami i sigurni da ih niko ne gleda. Većina roditelja se trudi da kontroliše emocije, pogotovo one burne, kao što su bes i tuga, i time guše njihovo ispoljavanje. Emocije same po sebi ne nestaju, već samo dobijaju okove koji ih drže zatvorenim do odredjenog trenutka. Naše učesnice bile su slobodne da se u sigurnom okruženju otvore, ispolje i oslobode nagomilanog teret. Jedne drugima su bili oslonac, delili iskustva i životne mudrosti i bili otvoreni za prihvatanje novih ideja za promenu.

Brige u vezi budućnosti dece, svoje budućnosti i značaja koji budućnost nosi, povezale su učesnice na više nivoa. Na jednom nivou su se bavile decom i time kako ih izvesti na pravi put u vreme promena i neizvesnosti. Izdvojile su teme na kojima bi želele da rade i definisale komunikaciju, emocije i osamostaljivanje dece u procesu učenja kao najznačajnije. Drugi nivo se odnosio na same roditelje, njihove strahove, nade, brige, tuge i sreće. Roditelji su se bavili sobom, kako bi pomogli svojoj deci, radili su na sebi, kako bi iskusili promenu. Na višem nivou povezala ih je i spremnost da saslušaju, razumeju jedni druge i budu im podrška. Pored toga što su došli zainteresovani za istu temu, učesnice su pokazali duboko razumevanje za različita životna iskustva, delile su svoja osećanja i bile spremne da prihvate tudja. Evaluirajući celokupno iskustvo navele su značaj oslobadjajućeg, rasterećujućeg i osnažujućeg efekta koji je rad imao na njih.

Kao najznačajna tema iskristalisali su se brige i strahovi vezani za budućnost dece, roditelja, njihove odnose i neizvesnost, a najveći medju njima bili su oni koji su nerazumljivi, ne zna se odakle, od kada i za šta su vezani. Stoga je naš put bio da ih otkrijemo, razjasnimo i prihvatimo njihovo postojanje, kako bismo sebi dozvolili da otpustimo ono što nas opterećuje i prigrlimo mogućnost i neizvesnost koju budućnost nosi.

Kao light-motiv ovih susreta prisetili smo se krilatice Abrahama Linkolna “Najbolji način da se predvidi budućnost jeste da je sami stvorimo” i sa novim idejama i osnaženi krenuli u sutrašnjicu.

 

Prokrastinacija

Svakome od nas se povremeno dogodi da odloži neku obavezu za drugi put, bilo da je u pitanju pranje sudova, dijeta, odlazak kod lekara, završavanje radnih zadataka, početak vežbanja ili učenja. Iako smo svesni da odlaganje nije korisno, često se vraćamo starim navikama. Prokrastrinacija jeste odlaganje obaveza ili zadataka za naredni dan, nedelju, mesec… Odatle i novonastala izreka “Što možeš sutra, ne radi danas.” Odlažemo najčešće aktivnost koje smatramo neprijatnim, dosadnim, teškim, ili na neki drugi način frustrirajućim, i zamenjujemo ih zabavnijim. U današnje vreme savremena tehnologija nam olakšava bežanje od obaveza. Gledanje omiljene serije, sportske utakmice, aktivanosti na društvenim mrežama pružaju mnogo prijatnija osećanja, tako da se uz njih opuštamo i osećamo zadovoljnije.

Kada govorimo o prokrastrinaciji kao problemu?

Koliko puta ste ostavili kućne obaveze i prelep sunčan dan proveli u prirodi sa voljenim osobama? Kada ste poslednju put ostavili neoprano posudje da biste na miru popili kafu sa drugaricom/drugom? Odlaganje neke radnje može biti znak fleksibilnosti, prilagodjavanja novim okolnostima i ne smatra se prokrastrinacijom. Tako da umesto da sredjujete kuću dan provedete na svežem vazduhu i u dobrom društvu je preporučljivo.
O prokrastrinaciji kao problemu govorimo kada odlaganje postane čest oblik ponašanja koji znatno snižava kvalitet života. Uz odlaganje se najčešće javlja osećaj nelagode, krivice, stida, anksioznosti, besa. Ponašanje karakteristično za osobe koje prokrastriniraju jeste da aktivnosti ostave za sutra, a kada dodje sutra one ponovo odlažu svoje zadatke i tako sve dok ne odluče da odustanu od izvršenja obaveze ili da ih ostvare u poslednjem trenutku.
Osobe koje odlažu mogu biti svesne negativnih posledica, ali i pored toga teško menjaju svoje ponašanje. Izbegavanje obaveza, iako donosi trenutno olakšanje, za posledicu ima sabotiranje sopstvenih ciljeva i narušavanje udobnosti života.
Čest oblik prokrastrinacije je odlaganje učenja koji se vezuje za studente i učenike različitih uzrasta. “Od sutra počinjem!” “Krećem u ponedeljak!” su rečenice koje možemo čuti kod studenata i učenika koji odlažu. Kada u nekom periodu započnu obično im zafali još dva dana za učenje, bez obzira što su za datum polaganja ispita znali nekoliko nedelja ranije. Iako svestan da odlaganje ima očigledne posledice, nepolaganje ispita, obnavljanje godine, proktrastrinator ponavlja ustaljeni način ponašanja i nastavlja da se zavarava. Slično se dešava i u poslovnom okruženju u kome postoje rokovi i vremenska ograničenja.
Ako Vam se dogadja da odlažete obaveze učenja/spremanja ispita i želite da prekinete začarani krug, a ne znate kako, tu smo da Vam pomognemo. U razvojnom centru “Korak”  u Novom Sadu bavimo se poboljšanjem motivacije i usavršavanjem veština za učenje zainteresovanih pojedinaca. Cilj nam je da klijent razume prepreke koje ga koče u učenju, a zatim da zajedno radimo na tome da ih otkloni. Tokom rada upoznajemo se sa veštinama i tehnikama uspešnog učenja, sticanjem radnih navika, pronalaženjem i jačanjem motivacije za učenje.
Svako je individua za sebe sa svojim specifičnim izazovima, sposobnostima, kognitivnim stilom i ličnim motivima. Zbog toga je rad organizovan individualno i u potpunosti prilagodjen pojedincu. Svoj termin možete zakazati na broj: 062/109-5005 ili na e-mail: razvojnicentarkorak@gmail.com .

Dobrodošli!

Moć verovanja da možeš da napreduješ

Karol Dvek (Carol Dweck), profesorka psihologije na Univerzitetu u Stanfordu istražuje «mentalni sklop usmeren ka rastu». Osnovna ideja od koje polazi u svojim istraživanjima motivacije jeste da je potrebno hvaliti napor koji deca ulažu u rešavanje problema i isticati značaj verovanja u napredak. Njena jednostavna filozofija urodila je plodom u mnogim školama u kojima je sprovodila sve ideje. Ovo me motiviše da tražim rešenja onih problema koja za sada još nisam našla i prigrlim moć verovanja u sopstvene snage.

TED predavanje Karol Dvek možete pogledati na: https://www.ted.com/talks/carol_dweck_the_power_of_believing_that_you_can_improve?language=sr#t-606411

 

Iz drugog ugla

Video koji predstavlja 9 posebnih meseci u životu majke na jedan nežan, brižan i negujući način. Poruke koje dolaze iznutra, iz drugog ugla, osnažuju majku da prihvati promene i uživa u njihovim blagodetima.

Izveštaj za 2015.

Duboko sam uverena da pohvaliti sebe nije sramota, pa stoga ovom prilikom želim da se pohvalim statističkim stanjem čitanosti bloga za, sada već prošlu, 2015. (izveštaj možete pročitati na dnu teksta) i zahvalim svima koji su odvojili svoje vreme da pronadju i pročitaju interesantne im sadržaje. Takodje, želim da pozovem sve da daju predloge i nove ideje za obogaćivanje mog i Vašeg bloga kako bi izazove lakše savladali, a roditeljstvo doživeli kao najlepši projekat na svetu.

Prvi dan ove Nove moja malenkost započinje radno kako bi se motivacija za rad (po verovanju naših starih) prenela na celu godinu.

Srećno i čitamo se uskoro!

The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2015 annual report for this blog.

Here’s an excerpt:

The concert hall at the Sydney Opera House holds 2,700 people. This blog was viewed about 39,000 times in 2015. If it were a concert at Sydney Opera House, it would take about 14 sold-out performances for that many people to see it.

Click here to see the complete report.

Vreme je za Novogodišnje želje!

Dragi roditelji,

Aktuelnu godinu obično završavamo sastavljanjem izveštaja, statističkih pregleda postignuća i pravljenjem planova za narednu godinu. Sada je pravo vreme za donošenje Novogodišnjih odluka u okviru porodice! Vreme je da svom detetu poželimo nešto najlepše!

Posle dugog razmišljanja uspela sam da pretočim u reči ono što zaista želim svojoj, kao i svoj drugoj, deci.

P.S. Svaka dopuna, izmena, zamena, primedba… je dobrodošla.
P.P.S. U spisak stavite samo zaista važne želje 🙂

Srećna svima Nova godina!

Danas nam je divan dan i drugi blogorodjendan!

Bez jasne slike o tome šta ću pisati počela sam od praznog word-ovog dokumenta i nadala se da će mi se pojaviti neka genijalno originalna ideja. Lampica se nije upalila, ni dobra vila me nije lupila čarobnim štapićem po glavi, ali sam ipak počela sa kuckam. Za polaznu tačku sam uzela najšire gledano roditeljstvo, a vodila sam se temama sa kojima sam se lično ili posredno sretala. Kako su se postovi nizali tako sam shvatila da imam nepresušan izvor iz koga mogu da crpim inspiraciju.

Zbog čega baš „Izazovi roditeljstva“?

Prvenstveno što se sama nalazim u toj celoživotnoj ulozi i što, pored obrazovanja, iskustva i gomile pročitanih knjiga/članaka o roditeljstvu, svakodnevno nailazim na nove, veće ili manje, izazove. Situacije u kojima se svaki roditelj nadje u toku dana najčešće rešava u momentu kada se dogode. Iskustvo ili pouku prenose drugim roditeljima kada se i one nadju u istoj/sličnoj situaciji. Moja ideja je bila da važnije iskustvo podelim sa roditeljima/odraslima. Čitaocima  bloga postovi su predstavljeni kao vodič kroz raznolike teme koje prate odrastanje, vaspitanje i obrazovanje dece, dok je za mene blog postao neka vrsta virtuelnog dnevnika. Doživljena i preživljena iskustva potrudila sam se da pretočim u poučne priče koje kao vodilja mogu da posluže drugim roditeljima.

Šta mi je pisanje bloga donelo?

U momentu kada je bilo neophodno usmerila sam se na ono što smatram najvažnijim, svoju decu. Nisam im prostirala crveni tepih i uzdizala u nebesa, već sam se posvetila tome da ih osamostalim kako bi bili što kvalitetnije pripremljeni za život koji ih čeka. Kada sam primetila pozitivne promene u njihovom ponašanju (postali su samostalniji, lakše su se snalazili u nepoznatim situacijama, tražili su da istražuju, postavljali su smislenija pitanja, na adekvatniji način ispoljavali emocije) rešila sam da svoje iskustvo pretočim u pedagoški rad sa drugom decom. Osmislila sam Radionice za decu kojima bih kroz igru uticala na razvoj samopouzdanja, samostalnosti, svestranosti i počela da ih organizovano primenjujem. Zajedničkim radom deca su usvajala (i dalje usvajaju) nove veštine i sposobnosti, upoznaju se sa umetničkim i apstraktnim načinom izražavanja, uče da usmere pažnju i održe koncentraciju, povezuju različite sadržaje i samostalno izvode smislene zaključke. O aktuelnim Radionicama više možete pročitati na: https://dragoslava.wordpress.com/vesti/ i pridružiti nam se.

Koji je najčitaniji post na blogu?

Za potrebe Radionice napravila sam didaktički materijal Žabica-brzalica i napisala istoimeni  post koji je postao i ostao najčitaniji na blogu. (https://dragoslava.wordpress.com/2015/06/22/zabica-brzalica/) Žabica je igra koje sam se prisetila iz detinjstva i prilagodila je deci za učenje i zabavu. Kroz rad sa ovim didaktičkim materijalom uvidela sam da je značaj mnogo veći nego što sam prvobitno imala u vidu, pa je i danas primenjujem za razvoj: koordinacije pokreta, usmeravanje pažnje, vežbanje izgovora pojedinih glasova, učenje narodnih brzalica, slikovno i simbolično predstavljanje istih.

Planovi za dalje izazove:

• Jedan od praktičnih planova je da napravim kvalitetne didaktičke materijale čija će primena biti višeznačno edukativnog smisla;
• da Radionice proširim i na druge uzraste;
• i da organizujem edukacije za roditelje na aktuelne i večite teme (komunikacija sa decom, učenje, radne navike…)

Rodjendanski poklon!

Kako nisam u mogućnosti da sa Vama podelim rodjendansku tortu želela bih da častim verne čitaoce popustom od 50% na članarinu za prvi mesec Radionica. Rodjendanski poklon popust ostvarujete slanjem maila sa naznakom: Rodjendanski poklon na: dragoslava.savic@gmail.com i u tekstu, do kraja decembra, najavite dolazak deteta za datum koji Vam odgovara. Radionice se održavaju ponedeljkom i sredom u terminu od 17:30 u Novom Sadu.

I na kraju da zaključim da je ceo post napisan kao intervju sa samom sobom (što baš i nije za pohvalu :)) i sadrži sve ono što je uticalo da blog nastane, razvija se i postane baš ovakav kakav je danas.

Srećan nam blogorodjendan i da se razvija još dugo, dugo!

Kada dve sestre započnu igru

Iliti kako se mama i tetka zabavljaju. Sunce, letnji raspust i sitna deca trčkaraju po seoskom dvorištu, prava idila. Medjutim, zabava ne bi bila zabava da joj se ne pridruže i nešto malo stariji. Tako su ovu idilu upotpunile tetka i mama praveći saobraćajnu stazu za autiće, biciklove, rolere, a igri su se pridružili bake, deke i komšiluk glumeći saobraćajce, pešake, decu, sportiste…

Kreativna radionica nastavila se crtanjem kredama po ostatku prostora. Mladjima je najviše pažnje privukao autobus, a starijima vilinska krila koja su ukrašavali.

U nedostatku prostora prešli smo i u komšijsko dvorište.

Igre na plaži I deo

Da ne bude dosadno leto.

Izazovi roditeljstva

Većina dece obožava igre u vodi, pesku i rado izmišljaju nove. Ukoliko se roditelji nadju u situaciji da im dete na prelepoj plaži kaže „Dosadno mi je“, predlažem nekoliko igara:

Dodavanje sundjera nogama izazvaće mnogo smeha, naoročito ukoliko nije dobro iscedjen.
Kuglanje sa keglama od peska ne samo da će pokrenuti sportski duh, već i stvaralaštvo prilikom pravljenja figura od peska.
Bacanje kamenčića je neiscrpan izvor zabave, bilo da ih bacaju u vodu, do odznačenog mesta ili polje.
Za kreativne aktivnosti deca mogu iskoristiti materijale iz prirode i praviti: „Sneška“ od peska, sliku od kamenčića, školjkica, crtati ili pisati po kamenčićima, sagradi grad, dvorac…
Uz vodu se „same od sebe“ pokrenu igre: ko će brže doplivati, prskanje pištoljima na vodu, odbojka u vodi, puštanje brodića od papira, frizbi, dobacivanje loptom…
Deca su neiscrpan izvor mašte, pa im je samo potrebno ponuditi materijale i usmeriti kako da ih koriste. Verujte da…

View original post 8 more words