Prilagodjavanje na vrtić

Malo druženja sa roditeljima u vrtiću, kratak samostalni boravak i onda celodnevni, samostalni  boravak sa drugarima i osobljem i, puf, dete se prilagodilo. Jest! Da je to tako lako ne bi i tri meseca od početka vrtićke godine slušala plač sve do Predškolske ustanove.

Prilagodjavanje jeste bilo ok sve dok nije krenuo na celodnevni boravak. Nije sastavio tri cela dana, pa se razboleo (o razlozima neću ni da pišem). Taman ozdravio, išao dva cela dana, pa se razboleo. I tako u krug! I kada onda da stigne da se prilagodi, pitam ja Vas? I nemojte mi odgovoriti da su moja deca bolešljikama i preosetljiva, jer ne bi ona bila toliko podložna virusima da virusi odboluju kod svojih kuća (izgleda da ipak napisah).

No, da se vratim prilagodjavanju. Moj bećar ove nedelje postigao uspeh: ne čuje nas više ceo kvart na putu do vrtića, a i hvale ga negovateljice kako je dobar (šta god to značilo). Kako Vama ide?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s