Svakodnevica u funkciji igre za najmladje

Mnoge stvari za svakodnevnu upotrebu mogu da posluže u igri sa decom starom tek nekoliko meseci. Pored osnovne upotrebne vrednosti kartonska kutija, flaša od vode ili kesa za zamrzivač mogu biti igračke koje oduševljavaju mališane. Takvi predmeti imaju višestruku funkciju: u potpunosti zadovoljavaju radoznalost, maštu i podstiču razvoj krupne i sitne motorike deteta, a mogu da se pronadju u svakom domu. Besplatno ili sa manjim prilagodjavanjima moguće je od pojedinih stvari za svakodnevnu upotrebnu napraviti igračke.

Kartonska kutija

Šarena, izlepljena ukrasnim papirom ili jednobojna kutija je interesantna deci gotovo svih uzrasta. Stavljanjem zvečke u kutiju dobija se novi muzički instrument; kutija otvorena sa obe strane postaje tunel kroz koji se mogu gledati, roditelj sa jedne strane, a dete sa druge; usmeravanjem na predmete po kući kutija postaje najmoderniji durbin. Igra postaje još zanimljivija kada odrasla osoba imenuje predmete koje dete gleda i daje detaljna objašnjenja. Sa razvojem deca postaju zrelija, zahtevnija i potrebno je igračke prilagodite uzrastu u kojem se nalaze npr. otvaranjem „prozora“ na kutiji dete će ubacivati igračke, vaditi, tražiti, otvarati i zatvarati.

Šerpe, kutlače i lonci

„Igračke“ koje su majke odavnina nudile svojoj deci su šerpe i varjače. Spremanje ručka i lupanje po posudju pruža deci iskustvo i nov doživaljaj pri otkrivanju različitih materijala, upotrebnih funkcija i načina igranja. Upotrebu ovog radnog materijala nije potrebno posebno objašnjavati deci jer ih sama veoma brzo otkriju.

Štipaljke

Zakačene jedna na drugu štipaljke čine voz, frulu u koju će dete svirati ili teg koji će podizati. Povezane mogu predstavljati neku životinju npr. psa. Većinu dece će zainteresovati štipaljka koji mu je zakačena na majcu i poželeće da je svuče i samo zakači. Ubacivanjem štipaljki u lavor stvara se neopevana muzika. Takodje, ozbiljnu rabotu prikupljanja i istresanja ovog materijala preporučujemo svoj deci.

Lavor

U praznom i suvom lavoru dete može da sedi i da se igra sa omiljenim igračkama ili da se „voza“ po tepihu uz neku od pesmica o moru npr. Branko Kockica „Talasima bura“. Lavorom se mogu igrati „skrivalice“ tako što se stavi igračka ispod njega i traži od deteta da je pronadje. Takodje, okretanjem lavora na suprotnu stranu dobijaju se bubnjevi i zabavna muzika.

Deca u prvoj godini žele da se upoznaju sa predmetima oko sebe, da ih istraže i shvate kako funkcionišu. Proučavanje predmeta koji su mu dostupni dete otkriva svet i svoju  ulogu u njemu. Pružanjem što većeg broja predmeta za svakodnevnu upotrebu deci se otvara put ka  svetu odraslih.

Roditelji i igra sa bebom u prvoj godini

Da li je igra moguća od prvih dana detetovog života? Da li se roditelji igraju sa decom od rodjenja? Da li je pevanje uspavanki igra? Verovatno da većina roditelja maženje sa svojom bebom ne smatra igrom već je svrstava u red „usputnih“ aktivnosti koje idu uz presvlačenje, hranjenje i uspavljivanje. Medjutim, ukoliko maženje i slične aktivnosti pogledamo očima deteta, videćemo da svaka aktivnost može biti igra. Zašto onda pevanje i pričanje ne bi bili igra i za roditelja?

Predlažem da roditelji kroz igru sa svojim detetom:

Prate tok igre

Zadatak roditelja u igri u ovom periodu je da posmatra kako se dete igra sa igračkama i prihvati njegov način, čak i ako nije „pravi“. Podrška i razumevanje detetove igre imaće pozitivan uticaj na razvoj njegovog samopouzdanja i pružiće dobru osnovu za čvrst odnos sa roditeljima.

Dozvole detetu da postepeno otkriva

Sigurno je prijatan osećaj kada nekome pokažemo kako nešto da uradi, ali u igri sa decom to može biti frustrirajuće. Deca žele da istražuju, pronalaze, a ne da im serviramo gotova rešenja. Ni postavljanje suviše lakih problema im ne privlače pažnju jer ne predstavljaju izazov. Problemi koji su nešto malo iznad njihovog razvojnog perioda motivišu i podstiču na istraživanje. Važno je,takodje, biti realan u pogledu detetovih mogućnosti. Insistiranje da dete izvrši aktivnosti koje su mnogo iznad njegovih mogućnosti može dovesti do toga da  roditelj bude frustriran, a dete zbunjeno i tužno.

Čitaju signale

Možda dete još uvek ne koristi reči da bi komuniciralo, ali koristi zvuke, facijalnu ekspresiju i gestove kako bi stavio do znanja da ne želi da se igra. Signalima će dete staviti do znanja koje aktivnosti mu prijaju, a  na odraslima je da ih protumače na ispravan način.

Uživaju u ponavljanjima

Deca uživaju da ponavljaju pojedine radnje i igre u nedogled i uživaju u tome. Deca ponavljajući vežbaju i razvijaju se. U trenutku kada savladati jednu sposobnost, preći će na narednu i sa podjednakim oduševljenjem i koncentracijom je vežbati.

Budu realni u pogledu mogućnosti deteta

Najbolji način izbegavanja nerealnih očekivanja jeste prihvatanje stadijuma u kome se nalazi i postepeno podsticanje deteta da predje na sledeći. Beba razvija svoje snage, sposobnosti, vežba kretanje, podizanje i držanje. Iako se, u početku, čini da ništa ne radi roditelji budu  iznenadjeni (a i oduševljeni) kada u jednom trenutku beba sama podigne glavu, kaže prvu reč i lupi dlanom o dlan.

Bacanje igračaka, cepanje papira i lupanje po stolu će biti aktuelna igra samo odredjeni period u životu deteta, ali i roditelja. Stoga najbolji savet za sve roditelje je da se propuste igri, uživaju i ne propuste značajne trenutke u odrastanju svog deteta.

Kada prestati sa korišćenjem kolica za bebe?

Moj odgovor je: čim bebe prohodaju kolica im više nisu potrebna jer su se dočepali sopstvenog prevoznog sredstva, svojih nogica. Detaljniji i stručniji odgovor pronašla sam na sajtu NTC sistem učenja, specijalizovanog programa koji je nastao kao rezultat dugogodišnjih istraživanja u oblasti razvoja kreativnog učenja i razmišljanja. Autor ovog programa dr Ranko Rajović je lekar specijalista interne medicine, koji se niz godina bavio istraživanjima u oblasti neurofiziologije i neuroendokrinologije. Član je komiteta Mense International za darovitu decu i saradnik je UNICEF-a.

Po njegovom mišljenju pokret je osnova razvoja kod dece i stoga ga je potrebno podsticati, a ne sputavati. Krećući se deca se razvijaju fizički, ali i intelektualno. U pokretu istražuju i otkrivaju svet oko sebe i uče na najspontaniji način. Prirodna je potreba deteta da trači, skače, vrti se, a obaveza roditelja da im te aktivnosti i dozvole.

Članak i druge korisne informacije o dečjem razvoju možete pročitati na sajtu http://www.ntcucenje.com/blog/ne-gurajte-decu-u-kolicima-posle-trece-godine/

Probirljiva deca i zanimljivo zgotovljeni obroci

Većina roditelja se u nekom periodu odrastanja suoče sa činjenicom da deca odbijaju da jedu odredjenu vrstu hrane, najčešće povrće. Pripremanje tada postaje težak zadatak, a sam obrok, često, mučno iskustvo. Jedan od načina da roditelji izbegnu ubedjivanja i izbegavanja zdrave hrane jeste da uključe decu u biranje, pripremanje i serviranje. Angažovanje dece u kuhinji učiniće pripremanje hrane zabavom, čime se stvara pozitivna asocijacija i na samu hranu.
Evo nekoliko kreativnih načina na koji roditelji mogu da pripreme hranu.

Slaganje štapića od sladoleda

Veoma dosetljiva majka iskoristila je 2000 štapića od sladoleda i predložila sinu da naprave zanimljivu igračku. Ulaganjem rada i truda postignut je izuzetan efekat prskanja štapića i, što je još značajnije, tokom stvaralačkog procesa razvijali su se pažnja, preciznost, koordinacija, istrajnost.

Pogledajte i prosudite sami.

https://www.youtube.com/watch?v=hRKXpFS8B08

Kvalitetne „kupovne“ igračke

U radnjama natrpanim dečjim igračkama često je teško izabrati onu/one prave za dete. Pojedine radnje olakšavaju kupovinu označavanjem igračaka koje se reklamiraju, tako da roditelji ne moraju mnogo da tragaju. Ukoliko, pak tražite igračku koja će biti dovoljno interesantna, a pri tom i edukativna, potrebno je izdvojiti neko vreme za potragu.
Pojam „kvalitet“ u ovom članku odnosi se isključivo na pozitivno-razvojni smisao koji igračke imaju na decu, pa stoga nije važno da li je igračka bila ekskluzivno zapakovana i kupljena u radnji „sa imenom“ ili je dobijena uz flips. Neke od igračaka koje sam pronašla pri rasklanjanju dečje sobe su:
Dvorac od kartona – značaj ove igračke je bio podjednak kako pri sklapanju, tako i kada je bio zgotovljen. Prilikom pravljenja dvorca uloženo je mnogo truda, rada i veštine, dok je posle mašta preuzela najznačajniju ulogu.
3D leptir – slagalica kojoj je treća dimenzija dala poseban čar i nove ideje za igru.
Slika od peska podstiče razvoj strpljenja, koordinacije pokreta i preciznosti, a proizvodi su fantastični.
Narukvice od gumica izuzetno popularan modni detalj može se videti na skoro svakoj devojčici, a u pozadini krije vešte prstiće, slaganje boja i istrajnost.

Ukoliko imate sličnih igračaka bilo bi mi drago da ih podelite sa nama.

Letnje aktivnosti za roditelje

Kada pasivni letnji odmor prestane da bude interesantan, na snagu stupaju letnje igre. Takmičenje, igre preciznosti, spretnosti ili jednostavne zabave. Opuštanje i druženje sa prijateljima ili bliskim osobama „začinite“ sa nekom od ovih igara.

Društvu odraslih mogu se pridružiti i deca, mladja da „poprave“ igru, a starija da učestvuju.


Za kraj dana predlažem bioskop na otvorenom uz hladno osveženje.

Deca u poplavljenim područjima i prevladavanje stresa

Vanredne okolnosti i snalaženje u borbi za preživljavanje stresni su trenuci za odrasle, ali i za decu. Poslednjih nekoliko dana deca iz poplavljenih područja suočena su sa velikom količinom informacija i različitim emocijama. Zadatak je roditelja i drugih odraslih da pruže adekvatnu pomoć kako bi se ova deca što pre izborila sa novonastalim promenama u njihovim životima.

Na koji način to uraditi?

Pružiti im adekvatne informacije

Mladjoj deci potrebno je objasniti šta se zapravo dogodilo i to rečnikom prilagodjenim i razumljivim njihovom uzrastu. Starije, koji su učili o prirodnim katastrofama, dovoljno je podsetiti na naučene lekcije. Važno je naglasiti da se takve promene dogadjaju izuzetno retko i još važnije da ljudi znaju da se pravilno snadju kada vanredne okolnosti nastupe. Ukoliko deca nisu spremna, razgovor o aktuelnim dešavanjima bolje je odgoditi na neko vreme.

Dozvoliti ispoljavanje emocija

Deci je, kao i odraslima, potreban „ventil“ kako bi se rešili nagomilanih emocija izazvanih stresnim dogadjajem. Najčešće reakcije kod dece se ispoljavaju u vidu: preterane plačljivost, prevelike vezanost za odrasle, strašnih snova… Na ovaj način deca se bore sa stresnim situacijama i pokušavaju da ih prevaziću na sebi svojstven način. Uloga roditelja je da ove oblike ponašanja prepoznaju i podrže uz prihvatanje i razumevanje.

Potražite stručnu pomoć

Ukoliko prodje više nedelja i „borba“ sa stresom ne jenjava (košmari ne prestaju, dete gubi apetit, odbija da se vrati u školu čak i kada nema opasnosti, povlači se u sebe i nekomunicira i slično) potrebno je obratiti se stručnim licima za pomoć.

Čuvanje uspomena iz detinjstva

Roditelji žele da sačuvaju posebne trenutke u odrastanju svog deteta kako bi se pod stare dane sećali i pronovo proživljavali najlepši period u životu. Ideje se redjaju od fotografisanja, snimanja,  slikanja do čuvanja dečjih radova, igračaka, garderobe, pramena kose i slično.

Neki od predloga za čuvanje uspomena:

Otisak stopala i ručica

Čuvanje kreativnih dečjih radova iz različitih perioda odrastanja

Čuvanje cipelica

Neobičnih profila (za roditelje sa izuzetnim veštinama)

Vreme potpuno posvećeno detetu

Pažnja usmerena isključivo ka detetu produbljuje vezu sa roditeljima i istovremeno vodi ka njegovom dobrom ponašanju. Zato je preporuka da roditelj svakodnevno obezbedi vreme koje će u potpunosti posvetiti svom detetu. To vreme treba da bude ispunjeno aktivnostima koje dete želi. Ono bira i organizuje igru, vodi razgovor ili govori roditelju ono što želi. Uloga roditelja je da prati dete i aktivno učestvuje u svemu, ali bez namere da preuzme vodjstvo i nametne nešto svoje. Deca kojoj se posvećuje nepodeljena pažnja imaju osećanje da ga roditelj razume i voli onakvog kakvo je ono zaista.

Vreme potpuno usmereno na dete:

• ohrabruje emocionalni razvoj deteta jer mu daje bezbednu mogućnost da se otvori i da sa roditeljem gradi odnos poverenja, pažnje i podrške.
• unapredjuje odnos izmedju roditelja i deteta, otkriva zajednička interesovanja, razvija empatiju i razumevanje za detetov unutrašnji svet, jača osećanje ljubavi.
• pozitivno utiče i na ponašanje deteta. Izlivi besa, cmizdrenje i tuča često su pozivi za pažnjom. Dete koje je ima dovoljno, razvija prihvatljive obrasce ponašanja.
• daje detetu osećanje da u tom trenutku ne postoji niko drugi sa kim bi roditelj više želeo da budete, što mu jača samopouzdanje, osećanje vrednosti, prihvaćenosti i ljubavi.

Roditelj može da se u potpunosti posveti detetu tako što će:

• Odvojiti svakodnevno vreme za dete – Predvidljivost i pouzdanost ovog vremena detetu više znače nego sama dužina vremena  koje mu roditelj posvećuje. Svakodnevna zajednička igra od tridesetak minuta bolja je od pokušaja da se nadoknadi hroničan nedostatak pažnje.
• Fokusirati se potpunosti – Isključiti televizor, telefone, ne mislite na radne obaveze…i usmeriti se u potpunosti na dete.
• Pustiti dete da vodi, ali ostati uključen – Roditelj treba da sluša, prati i postane pravi partner u igri detetu. Kada devojčica pripremi čaj za svoje lutke,roditelj može da pita zainteresovano: ” Jesam li ja jedan od gostiju ili sam tvoj pomoćnik?” i uključi se u ulogu koja mu je dodeljena.

U igri sa decom je najbolje da se roditelji uzdrže od očekivanja o tome šta bi dete trebalo da radi ili priča i da se vrate u dietinjstvo i uključe u svet mašte.