U današnje vreme dešava se da su deca preopterećena obavezana tj. vannastavnim aktivnostima. A kako do toga dolazi?
Kod naše mišice bilo je ovako: prošle godine smo razmatrali učenje jezika i sport, ali smo se odlučili za folklor. Uticaj moje majke i njena ljubav prema tradicionalnoj, folklornoj muzici se i kod mišice zalepila tako da smo cele godine jurcali na probe dva-tri puta nedeljno, i kasnije na predstave na svim mogućim festivalima. Činilo mi se da uživa u druženju i probama, ali da se na predstavama poprilično dosadjuje. Stoga smo rešili da napravimo pauzu sa folklorom, bez obzira što je preslatko izgledala u narodnoj nošnji, i da je usmerimo na nešto drugo.
Tokom te godine periodično je posećivala sportić i kreativne radionice koje su bile edukativnog tipa.
Ove godine smo rešili da napravimo drastičnu promenu i mišicu upišemo samo na engleski. Al ne leži vraže! Dodjemo po bećara u vrtić kad na vratima balerina u prelepoj haljini od tila deli flajere za školicu i poziva na probni čas. I tako mišica krene i na balet.
S obzirom da imamo pijanistu u porodici, greota bi bilo da ne krene kod tete na časove klavira. I tako podje.
Od ponedeljka do četvrtka svaki termin zauzet je obavezama. Petak je jedini slobodan dan, pored vikenda. Kako bi izgurala radni dan sa što manje nervoze sa mišicom smo postigli dogovor da danima kada ima obaveza odspava u vrtiću. U suprotnom se dan i cela nedelja svedu na kenjkanje, plač i prenemaganje.
Jednog petka dolazim po mišicu u vrtić i ona mi sa vrata, srećno:“Mama, odspavala sam!“
„Danas je petak, nemaš nikakvih aktivnosti.“
„E bez veze!“ Da li zbog obaveza ili zbog spavanja?
Izazovi roditeljstva 