Znam da je većini roditelja ovo pitanje večite borbe koje se ponavlja svakodnevno. Sa prvim detetom moje iskustvo je bilo za primer. „Stavi lutku u kutiju“, ona stavi, „Stavi loptu u kutiju“, ona stavi i tako dok sve ne skupi. Išlo nam je glatko dok u porodicu nije uplovio mali bećar koji malo teže prihvata pravila i sluša uputstva. Ustvari, on sluša uputstva, ali ih ne izvršava. No, sada imamo dva problemčica: bećara koji ne želi da skupi igračke i prevelik broj igračaka. Jedan problemčić mogu lakše rešiti, skloniti polovinu igračka kod babe i dede na selo, a šta sa drugim? Moj suprug je juče probao da reši problem brojanjem. Znate ono kada detetu objasnite da ćete brojati do 3 i da do tada ima mogućnosti da pokupi igračke ili u suprotnom bude kažnjeno npr. oduzimanjem istih. Zamisao je bila dobra, ali ishod i ne baš.
„Jedan, hajde pokupi igračke“, suprug.
„Dva“, suprug.
„Ti (prevod „tri“)“, bećar.
Izbrojalo dete, a igračke ostale.
Ubacivanje igračaka u koš (kutiju za skladištenje igračaka) takodje nije upalilo. Mi ubacujemo, a on izbacuje, jer je tako zanimljivije.
Oduzimanje igračaka ne predstavlja kaznu za bećara, to je nešto što je van njega. „Nemam jednu igračku, imam drugu. Nemam moje igračke, imam sekine.“ Logika mu je odlična, ali kako ga naučiti da skuplja igračke?
Sasvim mu lepo ide skupljanje igračke kada seka nije u stanu. U takvim situacijama sve igračke čak rado pokupi, ali šta se promeni kada je seka tu? U početku nisam shvatila, jer smo se postavljali jednako prema oboma (u skladu sa uzrastom, naravno), ali sam onda čula:“Neka bato, seka će.“ I bi mi jasno! Bećar je izveo sasvim racionalan zaključak „Kad je seka tu, ja ne treba da kupim igračke jer će to ona uraditi.“ I tako se nadjosmo na početku, ali ne odustajemo 🙂
Izazovi roditeljstva 