Psihodramska grupa za mlade koji imaju problem sa samopouzdanjem

Iako verujete da vredite kao ličnost, da posedujete veštine i sposobnosti koje cenite i po kojima se razlikujete od drugih (svirate klavir, plešete, dobar ste matematičar/ka, sportista/kinja), često primećujete da ste okruženi onima koji znaju više, mogu bolje, postižu brže i u njihovom društvu osećate nelagodu. Poredite se sa drugima i zapažate osobine, sposobnosti, veštine koje ne posedujete i to smatrate svojim nedostatkom. Teže Vam je da se usredsredite na svoje kvalitete i ono što ste do sada postigli, dok pre primetite svoje greške ili propuste, ono što ne znate, ne možete, nemate razvijeno.

Često Vam kroz glavu prodje neka od ovih misli:

„Nikada neću položiti ovaj ispit.“

„Nisam siguran/na da ću napraviti pravi izbor škole/fakulteta/posla.“

„Kako ću održati prezentaciju pred svim tim ljudima?“

„Nemam „petlju“ da joj/mu pridjem.“

„Neprijatno mi je i od pomisli šta bi drugi mogli reći/pomisliti ako ja…?“

Kada ovakvo stanje potraje osoba gubi veru da će moći da uradi nešto dobro za sebe, te se povlači i izoluje od životnih izazova koje smatra preplavljujućim. Teskoba koju oseća i unutrašnje blokade koje koče osobu da se uhvati u koštac sa životnim izazovima su sigurni znaci da se bori sa niskim samopouzdanjem. Ukoliko ovo stanje dobije šire razmere i produbi se u nepoštovanje i neprihvatanje sebe kao ličnosti, može se razviti nisko samopoštovanje. Rad na niskom samopouzdanju i samopoštovanju zahteva strpljenje, traže da im se posvetimo, što bolje razumemo, promenimo neadekvatne i prihvatimo nove, kreativnije odgovore na izazovnu situaciju.

Šta možete uraditi da povećate samopouzdanje?

Potrebno je prvo pronaći sigurno mesto, utočište iz kojeg će osoba moći sa bezbedne distance da sagleda u kojoj oblasti joj/mu je potrebna pomoć, u čemu da se ojača, koje veštine da razvije. Za mlade od 15 do 30 godina koji osećaju znake niskog samopouzdanja osmislili smo serijal psihodramskih radionica na kojima će tražiti uzroke, prekinu stare navike, prihvate nove, produktivnije, prigrle svoje potencijale i tako osnaženi nastaviti samopouzdano da koračaju kroz život.

Dinamika rada:

Radionice su iskustvenog tipa sa ograničenim trajanjem od 12 susreta.

Susreti će se odvijati jedan put nedeljno, svakog četvrtka u trajanju od 2,5 sata.

Prvi susret će se održati: 14.3.2019. četvrtak od 19:00 do 21:30.

Mesto održavanja: ul. Sestara Ninkovića 2a u Novom Sadu.

Način prijavljivanja:

Zainteresovani se mogu prijaviti na broj telefona: 062/109-5005. U prijavi navesti: ime i prezime, broj telefona i godište.

Cena: 1000 din. po susretu.

Voditeljke radionica:

Dragoslava Savić-Grujić dipl. pedagoškinja i psihodramska savetnica u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP)

Više možete pročitati na: https://dragoslavasavicgrujic.rs/kako-da-razvijem-samopouzdanje/

Psihodramska grupa za roditelje

U toku je formiranje psihodramske grupe za roditelje u okviru serijala radionica “Temelj roditeljstva” koji je iskustvenog tipa i namenjen je onima koji već jesu roditelji i onima “u nastajanju”, a koji se suočavaju sa svojim izazovima, sumnjama i zabrinutostima.  Osmišljene su tako da se kroz 10 susreta bavimo temama: sagledavanje identiteta, očekivanja i emocija, socijalnim veštinama, spontanosti i kreativnosti.
Ukoliko želite da budete okruženi razumevanjem, prihvatanjem i da osnažite svoje roditeljske potencijale pridružite nam se.

Dinamika rada:
Susreti će se odvijati jedan put nedeljno, svake srede u trajanju od 2,5 sata.
Prvi susret će se održati: 20.02.2019. sreda od 19h do 21:30.

Mesto održavanja:
Na adresi Pavla Papa 1 (interfon broj 1) u Novom Sadu, u prijatnoj atmosferi i u malim grupama vodićemo računa o razvoju i potrebama svakog pojedinca.

Način prijavljivanja:
Zainteresovani se mogu prijaviti na broj telefona: 062/109-5005 do 19.2.2019. U poruci navesti: ime i prezime, broj telefona i godište.

Cena: promotivna cena pojedinačne radionice je 800 din.

Voditeljke radionica:
Dragoslava Savić-Grujić dipl. pedagoškinja i psihodramska savetnica u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP)
Ivana Kojić dipl. vaspitač i psihodramska savetnica u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP)

Dobrodošli!

Detaljnije na: https://dragoslavasavicgrujic.rs/contact-us/psihodramska-grupa-za-roditelje/

Utisci sa radionica “Dete i veštine budućnosti”

Ove nedelje zaokružili smo serijal radionica „Dete i veštine budućnosti“ uz pozitivne utiske učesnika koji kao najvažniji značaj ističu kako su prikupili iskustvo koje mogu da integrišu u praktičnom životu. Na susretima bavili smo se krupnim temama koje se tiču budućnosti deteta i roditelja, uloga koje imaju obe strane i o tome kako deca/mladi provode slobodno vreme. Povezali smo primere iz života sa teorijom, upoznali se sa razvojnim promena i njihovim značajem za razvoj dece i mladih, potrebama dece i roditelja i tome kako jedni utiču na druge.

Teme koje se tiču odnosa dece i roditelja su takve da same po sebi pokreću emocije. Već samo razmišljanje o tome kakvo je moje dete, kakve osobine ime, koje od njih mi smetaju, a na koje sam ponosan/na, vodilo je tome da se roditelji duboko zamisle. Detaljno zagledanje slike deteta otkrilo je duboka i zakopana osećanja. Roditelji su se suočili sa davno zaboravljenim emocijama, odnosima kojih ne žele da se sećaju i lica zbog kojih zaplaču samo kada su sami i sigurni da ih niko ne gleda. Većina roditelja se trudi da kontroliše emocije, pogotovo one burne, kao što su bes i tuga, i time guše njihovo ispoljavanje. Emocije same po sebi ne nestaju, već samo dobijaju okove koji ih drže zatvorenim do odredjenog trenutka. Naše učesnice bile su slobodne da se u sigurnom okruženju otvore, ispolje i oslobode nagomilanog teret. Jedne drugima su bili oslonac, delili iskustva i životne mudrosti i bili otvoreni za prihvatanje novih ideja za promenu.

Brige u vezi budućnosti dece, svoje budućnosti i značaja koji budućnost nosi, povezale su učesnice na više nivoa. Na jednom nivou su se bavile decom i time kako ih izvesti na pravi put u vreme promena i neizvesnosti. Izdvojile su teme na kojima bi želele da rade i definisale komunikaciju, emocije i osamostaljivanje dece u procesu učenja kao najznačajnije. Drugi nivo se odnosio na same roditelje, njihove strahove, nade, brige, tuge i sreće. Roditelji su se bavili sobom, kako bi pomogli svojoj deci, radili su na sebi, kako bi iskusili promenu. Na višem nivou povezala ih je i spremnost da saslušaju, razumeju jedni druge i budu im podrška. Pored toga što su došli zainteresovani za istu temu, učesnice su pokazali duboko razumevanje za različita životna iskustva, delile su svoja osećanja i bile spremne da prihvate tudja. Evaluirajući celokupno iskustvo navele su značaj oslobadjajućeg, rasterećujućeg i osnažujućeg efekta koji je rad imao na njih.

Kao najznačajna tema iskristalisali su se brige i strahovi vezani za budućnost dece, roditelja, njihove odnose i neizvesnost, a najveći medju njima bili su oni koji su nerazumljivi, ne zna se odakle, od kada i za šta su vezani. Stoga je naš put bio da ih otkrijemo, razjasnimo i prihvatimo njihovo postojanje, kako bismo sebi dozvolili da otpustimo ono što nas opterećuje i prigrlimo mogućnost i neizvesnost koju budućnost nosi.

Kao light-motiv ovih susreta prisetili smo se krilatice Abrahama Linkolna “Najbolji način da se predvidi budućnost jeste da je sami stvorimo” i sa novim idejama i osnaženi krenuli u sutrašnjicu.

 

Dete i veštine budućnosti

Želim da moje dete izraste u:

• nezavisnu, odgovornu, samostalnu, zrelu ličnost,
• radoznalu i spremnu da istražuje i otkriva,
• hrabru da se suoči sa izazovima i promena,
• dobronamernu prema sebi i drugima,
• emotivno pismenu,
• učtivu, kulturnu
• i nadasve, srećnu osobu.

Prirodna je potreba roditelja da svom detetu želi i pruži najbolje kroz vaspitanje, obrazovanje, prenošenje porodičnih, ličnih i društvenih vrednosti. Medjutim, pored sopstvenih želja roditelju se nameću i zahtevi savremenog društva gde brzini pripada dominantno mesto i velik značaj dobija život u koraku sa vremenom. Današnji roditelji su preplavljeni zahtevima savremenog društva koje nameće standarde da budu uspešni majka/otac, profesionalno ispunjeni, društveno i kulturno obogaćeni, posvećeni sebi (kroz sport, rekreaciju, izlete, odmore) i drugima (pružanjem pomoći svojim roditeljima, komšijama, angažovanje u humanitarnom radu). Očekivanja koja se postavljaju pred roditelja današnjice više su nego zastrašujuća, te ne čudi što je na tržištu sve više literature koje daju smernice kako odgajati dete, biti dobar roditelj, što se više nego ikada roditeljstvo proučava i istražuje njegov značaj.

Brige mladih roditelja počinju već sa potvrdom trudnoće i samo menjaju svoj oblik po rodjenu deteta. Male brige oko malog deteta, pa velike oko velikog, ili obrnuto. U svakom slučaju roditelji su zbunjeni količinom informacija koju dobijaju, ne znaju odakle da počnu, na šta prvo da se fokusiraju, šta je najvažnije, a šta može da sačeka, da li će dete nešto propustiti ili čak biti oštećeno ukoliko se ne posvete dovoljno nekom aspektu ili aktuelnoj temi. Sa odrastanjem deteta nižu se pitanja: da li je uloga roditelja da uči dete ili da sve prepusti vrtiću i školi, da li će dete nešto propustiti ako od treće godine ne počne da uči bar jedan strani jezik, koliko slobodnih aktivnosti je previše za dete, koliko vremena sme da provede za računarom/mobilnim, šta kada mu/joj je dosadno?

U razrešavanju brojnih dilema ne pomažu saveti starijih koji su živeli u “ono” vreme i gde su važila neka drugačija pravila kada se roditelju današnjice najveći strahovi odnose na pitanje: kako da odgajaju dete za budućnost za koju ne znaju kakva će da bude. Neizvesnost je ono što je zastrašujuće, kao i sama činjenica da je teško napraviti put prema cilju koji je nepoznat. Odakle onda krenuti?

Mi predlažemo da se okrenete sebi i proverite sa čim se sve suočavate, koji su Vam sve strahovi aktuelni, šta je sve ostalo nerešeno u Vašem životu, šta Vas sve muči. Napravite planove koji će Vam služiti kao orijentir po kome ćete se voditi. Razmislite o tome šta su Vam prioriteti u životu, danu, satu i vodite se njima.

Kako bismo pomogli roditelju da se nosi sa ovim i drugim brojnim izazovima osmislili smo serijal radionica gde ćemo se detaljnije baviti temama:

• Dete i veštine budućnosti
• Uloga roditelja vs uloga učitelja/nastavnika
• Dete i slobodno vreme

Radionice su iskustveno-edukativnog karaktera i imaju za cilj:

• Psihološku podršku i osnaživanje roditeljskih snaga
• Usmeravanje na prepoznavanje emocija i adekvatno ispoljavanje
• Upoznavanje sa načinima rešavanja konflikta na produktivan način
• Značaj (p)održavanja socio-emocionalne veze
• Edukacija iz oblasti pozitivne i bezbedne upotrebe savremene tehnologije
• Upoznavanje sa korišćenjem savremene tehnologije u funkciji učenja i komunikacije
• Fokusiranje na potencijale svakog pojedinca

Kome su namenjene: radionice su namenjene roditeljima dece svih uzrasta.

Način prijavljivanja: Zainteresovani se mogu prijaviti SMS-om na 062/109-5005 do 29.11.2018. U poruci navesti ime, prezime i broj mobilnog.

Dinamika rada:

Radionice će se održati u ul. Sestara Ninkovića 2a u Novom Sadu i trajaće od 19 do 22h.

“Dete i veštine budućnosti” održaće se  30.11.2018. (petak)

“Uloga roditelja vs uloga učitelja/nastavnika” 7.12.2018. (petak)

“Dete i slobodno vreme” 14.12.2108. (petak)

Rad se odvija u malim grupama uz vodjenje računa o individualnim potrebama učesnika. Broj mesta je ograničen i zato:

Dodjite da zajedno razvijamo veštine budućnosti!

Cena: 10EUR, ukoliko dolazite sa prijateljem/prijateljicom, kolegom/koleginicom oboje ostvarujete popust od 10%.

Voditeljke radionice:    

Dragoslava Savić-Grujić dipl. pedagoškinja, trener asertivne komunikacije, psihodramska savetnica u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP) sa dugogodišnjim iskustvom u edukativnom i psihološko-savetodavnom radu sa decom, mladima i odraslima.

Biljana Kalafatić dipl. inženjer elektrotehnike i nastavnik informatike sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom i stručnim kadrom. Svoj rad zasniva na STEM sistemu.

Utisci sa radionica “Konflikti” i “Emocionalno opismenjavanje”

Tokom septembra i oktobra održali smo radionice koje su imale za cilj okretanje sebi, svojim emocijama i potrebama, kao i osvrtanje na odnos sa drugima.
Radionica “Konflikti u i oko mene” vodila je učesnike od svakodnevnih nesuglasica, čarki, pa sve do nerazrešenih dubokih konflikata preko kojih je teško preći. Okretali smo se ka sebi, ali i gledali iz ugla drugih, preispitivali svoje potrebe, kao i potrebe drugih, tragali za najboljim rešenjima koja su prihvatljiva za obe strane u konfliktu. Mešana grupa mladih i odraslih predstavila je svoje vidjenje i bila spremna da sasluša druge. Tolerancija, razumevanje i prihvatanje, koji su vladali u radu bili su temelj iz koga su se izrodili duboki lični radovi.
Upoznavanje sa emocijama kroz radionicu “Emocionalno opismenjavanje” učesnike je usmerilo na istraživanje dominantnih emocija i raspoloženja, sticanje uvida u to koje emocije izražavaju adekvatno, a koje neadekvatno, sa kojima im je lako da izadju na kraj, a koje ne znaju kako da dovedu u red. Povezivanjem sa svojim emocijama učesnici su se usmeriti na to kako da budu u kontaktu sa svojim emocijama i da upravljaju njima. Kroz radioničarski rad usmerili smo učesnike da se okrenu sebi i zagledaju u poreklo svog emocionalnog života, istraže korene iz kog su potekle emocije i grane na kojima su se razvijale mladice.
Vrednim radom u toku nedelje Mentalnog zdravlja, a kod nas i celog meseca, primili smo velik broj klijenata koji su bili spremni da se upoznaju sa sobom, istražuju, okrenu se sebi, a i drugima, i zajedno da naprave promene. U iščekivanju novih radionica i dalje radimo individualno savetovanje u Novom Sadu. Zakazivanje na broj 062/109-5005.
Svaki dan je dobar dan da radimo na sebi.
Dobrodošli!

Utisci sa serije radionica “Rasvetli svoj put”

Pre nego što se odlučimo za putovanje potrebno je da istražimo put kojim želimo da idemo i rasvetlimo šta nam sve stoji na tom putu i oko njega. Kao što na bilo koje putovanje pripremamo mapu do mesta u koje želimo da stignemo tako na put promene krećemo tako što prvo sagledamo kakvi želimo da postanemo, potom rasvetlimo svoje potrebe, motive, želje i težnje i uvidimo na koje sve načine ih možemo dostići. Detaljnijim sagledavanjem sebe i proučavanjem puteva promena otvaraju nam se mogućnosti medju kojima možemo da izaberem one koji baš nama odgovaraju. Promena koja je dostižna krije se u svakom od nas i počinje prvim korakom. Tako je grupa mladih na svoje putovanje krenula kroz seriju radionica „Rasvetli svoj put“ koja se održala u Novom Sadu tokom jula meseca, a gde je svaki učesnik/ca  za sebe istražio/la:

• Gde se sada nalazi?
• Kuda ide i šta mu/joj sve stoji na tom putu?
• Šta želi, može i hoće da ostvari?

Kroz 5 susreta smo istraživali raskšća i nedodjije, izlaske i zalaske, skretnice, jednosmerne i autoputeve, sa i bez ograničenja brzine, puteve kojima čak ni nebo nije bilo granica. Zaplovili smo, leteli i vozili najrazličitijim životnim stazama, otkrili sličnosti i razlike, istražili šta se sve krije iza ideje da negde stignemo, koje se sve prepreke nalaze na tom putu i kako da se izborimo sa njima. Pružili smo podršku i radili na osnaživanju mladih koji su bili više nego motivisani da rade na sebi, da sagledaju svoje potrebe, želje i ponašanja i preuzmu odgovornost da svojim tempom rasvetle svoj put.

Kao rezultat uspešnosti radionica tokom rada nastajali su, usvajali se i revidirali uvidi u značajna životna pitanja, dovodile u pitanje postojeće životne filozofije, menjani uglovi gledanja na dešavanja i tražena su kreativna, alternativna rešenja. Medjutim, najveće postignuće bila je energija mladih ljudi spremnih da dalje i dublje rade na sebi i ulože u sopstveni razvoj.

Ukoliko ste spremni da radite na sebi pridružite nam se da u prijatnoj i intimnoj atmosferi dozvoliti sebi da budete svoji i za sebe. Svoj termin za individulno savetovanje u Novom Sadu možete zakazati na: 062/109-5005.

Dobrodošli!

Utisci sa radionice “Kako roditelji da prežive završne ispite?”

Pored dece koja se pripremaju i polažu završne ispite, pripremaju se i roditelji. Svako doživljava čekanje na svoj način, svako išćekuje i strepi na svoj način. Roditelji, kao formirane zrele ličnosti sa različitim životnim iskustvima, temperamentom, vrednosnim sistemom, istupaju kao jedinstvene jedinke i svet doživljavaju prema svom referentnom okviru. Grupa roditelja sa svim sličnostima i razlikama u tom smislu predstavlja, možemo reči, svet u malom.

Upoznati sa nedoumicama roditelja čija su deca aktivno učestvovala na radionicama za decu „Nauči da učiš“ izašli smo u susret odraslima tako što smo pripremili i realizovali radionicu za roditelje „Kako roditelji da prežive završne ispite?“. Na susretu smo otvorili značajna pitanja i teme od kojih se posebno istakla briga roditelja za budućnost svog deteta u društvu kakvo jeste i koje se nalazi u procesu velikih promena, kao i uloga roditelja u procesu odrastanja i sazrevanja detata.

Kako se roditelji bore sa tako velikim pitanjem kao što je izbor škole, odnosno, budućeg zanimanja njihove dece? Šta bi želeli za svoje dete? Koja je njihova uloga? Kako to ostvaruju? Ova i slična pitanja zakovitlala su dinamiku grupe i pokrenula različita mišljenja i osećanja. Cilj nam je bio da sagledamo sve probleme i brige koji roditelja „muče“ kako bi, u budućem radu, mogli da se uhvate u koštac sa njima.

Na radionici smo upoznali roditelje sa načinom rada, otvorili teme i dileme i zagrejali grupu za novu seriju radionica „Temelj roditeljstva“ koja je u pripremi. Zainteresovani za serijal koji će se realizovati u Novom Sadu mogu da se prijave na 062/109-5005 i pridruže se dinamičnom i produktivnom radu na razvojnom putu.

Dobrodošli!

Prokrastinacija

Svakome od nas se povremeno dogodi da odloži neku obavezu za drugi put, bilo da je u pitanju pranje sudova, dijeta, odlazak kod lekara, završavanje radnih zadataka, početak vežbanja ili učenja. Iako smo svesni da odlaganje nije korisno, često se vraćamo starim navikama. Prokrastrinacija jeste odlaganje obaveza ili zadataka za naredni dan, nedelju, mesec… Odatle i novonastala izreka “Što možeš sutra, ne radi danas.” Odlažemo najčešće aktivnost koje smatramo neprijatnim, dosadnim, teškim, ili na neki drugi način frustrirajućim, i zamenjujemo ih zabavnijim. U današnje vreme savremena tehnologija nam olakšava bežanje od obaveza. Gledanje omiljene serije, sportske utakmice, aktivanosti na društvenim mrežama pružaju mnogo prijatnija osećanja, tako da se uz njih opuštamo i osećamo zadovoljnije.

Kada govorimo o prokrastrinaciji kao problemu?

Koliko puta ste ostavili kućne obaveze i prelep sunčan dan proveli u prirodi sa voljenim osobama? Kada ste poslednju put ostavili neoprano posudje da biste na miru popili kafu sa drugaricom/drugom? Odlaganje neke radnje može biti znak fleksibilnosti, prilagodjavanja novim okolnostima i ne smatra se prokrastrinacijom. Tako da umesto da sredjujete kuću dan provedete na svežem vazduhu i u dobrom društvu je preporučljivo.
O prokrastrinaciji kao problemu govorimo kada odlaganje postane čest oblik ponašanja koji znatno snižava kvalitet života. Uz odlaganje se najčešće javlja osećaj nelagode, krivice, stida, anksioznosti, besa. Ponašanje karakteristično za osobe koje prokrastriniraju jeste da aktivnosti ostave za sutra, a kada dodje sutra one ponovo odlažu svoje zadatke i tako sve dok ne odluče da odustanu od izvršenja obaveze ili da ih ostvare u poslednjem trenutku.
Osobe koje odlažu mogu biti svesne negativnih posledica, ali i pored toga teško menjaju svoje ponašanje. Izbegavanje obaveza, iako donosi trenutno olakšanje, za posledicu ima sabotiranje sopstvenih ciljeva i narušavanje udobnosti života.
Čest oblik prokrastrinacije je odlaganje učenja koji se vezuje za studente i učenike različitih uzrasta. “Od sutra počinjem!” “Krećem u ponedeljak!” su rečenice koje možemo čuti kod studenata i učenika koji odlažu. Kada u nekom periodu započnu obično im zafali još dva dana za učenje, bez obzira što su za datum polaganja ispita znali nekoliko nedelja ranije. Iako svestan da odlaganje ima očigledne posledice, nepolaganje ispita, obnavljanje godine, proktrastrinator ponavlja ustaljeni način ponašanja i nastavlja da se zavarava. Slično se dešava i u poslovnom okruženju u kome postoje rokovi i vremenska ograničenja.
Ako Vam se dogadja da odlažete obaveze učenja/spremanja ispita i želite da prekinete začarani krug, a ne znate kako, tu smo da Vam pomognemo. U razvojnom centru “Korak”  u Novom Sadu bavimo se poboljšanjem motivacije i usavršavanjem veština za učenje zainteresovanih pojedinaca. Cilj nam je da klijent razume prepreke koje ga koče u učenju, a zatim da zajedno radimo na tome da ih otkloni. Tokom rada upoznajemo se sa veštinama i tehnikama uspešnog učenja, sticanjem radnih navika, pronalaženjem i jačanjem motivacije za učenje.
Svako je individua za sebe sa svojim specifičnim izazovima, sposobnostima, kognitivnim stilom i ličnim motivima. Zbog toga je rad organizovan individualno i u potpunosti prilagodjen pojedincu. Svoj termin možete zakazati na broj: 062/109-5005 ili na e-mail: razvojnicentarkorak@gmail.com .

Dobrodošli!

Utisci sa radionica „Nauči da učiš”

U prethodnih 6 nedelja družili smo se sa novosadskim osnovcima na radionicama „Nauči da učiš“ na kojima su se upoznali sa jednim složenim procesom koji se zove učenje, otkrili šta sve utiče na njega i kako ga prilagoditi sebi. Tokom ovog perioda učenici su se bavili temama kako da:

• stvore uslova za uspešno učenje
• se motivišu da uče
• postave ciljeve
• planiraju učenje
• usmere pažnju i koncentrišu se
• metode i tehnike učenja prilagode sebi
• strategije učenja iskoriste pri učenju

Učesnici su se podsetili na to ko ih je učio da uče, upoznali nas sa načinima na koji uče i sa teškoćama na koje nailaze pri učenju. Većina njih se susrela sa problemima koje smo odredili kao teme na kojima smo posebno radili, a neke od njih su: odlaganje početka učenja, neredovno učenje, osećaj brzog zaboravljanja i pomešanosti naučenog, učenje bez ponavljanja, bez plana, nerazumevanje gradiva. Nekoliko narednih susreta tragali smo za mogućim rešenjima svakog pojedinačnog izazova i pravili planove prilagodjene svakom pojedincu.
Poseban akcenat stavili smo za zaboravljanje učenog sadržaja. Ukazali smo na to da je zaboravljanje proces tokom koga se gubi ono što je ranije naučeno, da on započinje odmah po prestanku učenja i da je u tom periodu najintenzivniji. Kako bi se izbeglo zaboravljanje, odnosno zadržao sadržaj, potrebno je ponavljati gradivo i to u više navrata i vremenskih razmaka od kojih bi prvo trebalo da bude istog dana, drugo posle 24h, treće posle 7 dana. Praktičnom primenom utvrdili smo značaj ponavljanja i njegovu važnost kao sastavnog dela učenja.
Kako su učesnici učenje vezali za školske predmete rešili smo da se upoznamo sa strukturom lekcije, otkrijemo šta ona može da sadrži, zbog čega se i kada koristi nabrajanje, opisivanje, poredjenje na konkretnom sadržaju. Razumevanje sadržaja i upoznavanje sa različitim strategijama učenja omogućilo nam je da se posvetimo primeni naučenog na konkretnom školskom materijalu, odnosno lekcijama koje su učesnici učili za odgovaranje, kontrolni zadatak ili ponavljanje. Prvi rezultati su bili vidni i pozitivni već pri prvoj proveri znanja. Pored školskih ocena, primetan je bio porast motivacije, volje i samopouzdanja za dalje učenje, čime se smanjio pritisak oko učenja kao nečega što se mora uraditi i na šta ih roditelji teraju.
Ono što se posebno istaklo tokom edukacije jeste promena da se učenje ne vezuje samo za školu i školske obaveze (gde se najčešće i doživljava na negativan način), već da se učenje prihvati kao negovanje prirodne radoznalosti dece i mladih za otkrivanjem, istraživanjem i doživljavanjem novog.
Jedan od naših ideja vodilja je bila da oni koji postižu bolje rezultate u učenju uspešnije primenjuju odredjene taktike  učenja i prilagodjavaju ih sebi. Naš cilj je bio da svakom učesniku omogućimo upoznavanje sa učenjem, tehnikama, metodama i strategijama kako bi ih prilagodili sebi i učini ga procesom koji donosi rezultate. Porast motivacije za učenje, veće samopouzdanje i školske ocene govore u prilog tome da smo uspeli.
Ukoliko želite da se priključite narednom serijalu radionica “Nauči da učiš” možete se prijaviti na 062/109-5005 ili e-mail: razvojnicentarkorak@gmail.com . Radionice će se održavati svaki petak od 18h od 4.5.2018. u Novom Sadu.
Cena: 1000 din. po radionici. Za plaćanje svih 6 susreta cena sa popustom iznosi 5700 din. Posebne pogodnosti nudimo ako dolazite sa bratom ili sestrom, drugom ili drugaricom, jer tako  ostvarujete popust od dodatnih 10%.

Dobrodošli!

Kako roditelji da prežive završne ispite?

Prve asocijacije na malu maturu vezujemo za osmake, pripremne časove, izbor škole i budućeg zanimanja, strahove i nervoze zbog istih. Kako se mladi na završetku osmogodišnjeg školovanja nalaze u razvojno osetljivom periodu u kome tek grade predstavu o svetu i sebi, a od njih se očekuje da donesu tako važnu odluku kao što je izbor budućeg zanimanja, sasvim je razumljivo da završne ispite doživljavaju kao izvor velikih frustracija. Medjutim, ovaj značajan korak nije vezan samo za tinejdžera, nego i za njegove roditelje koji zajedno sa svojim detetom ili pored njega proživljavaju na svoj način završne ispite. Uloga roditelja u ovoj razvojnoj fazi u životu mladih, a posebno pri izboru budućeg zanimanja je ključna. Mi kao roditelji treba da podržimo, ohrabrimo, podstičemo svoje dete koje polaže prvi veliki i važan ispit u životu, a na tom putu i mi sami vodimo svoje bitke.

Polaganje ispita i izbor srednje škole značajno su poglavlje i u životu roditelja koji se bore sa svojim izazovima, nedoumicama i nesigurnostima. Današnji roditelji mnogo jasnije od svoje dece mogu da sagledaju koliko je važan izbor srednje škole za dalje školovanje, a kao rezultat šire slike koju imaju dogadja se da stvaraju napetost koju, svesno ili ne, prenose na decu. Kako se približava vreme polaganja ispita, tako se pritisak povećava, roditelji postaju uzmenireniji od samih djaka, pa se dešava da, iz najbolje namere, forsiraju decu da uče i tako ih previše opterećuju. U najvećem broju slučajeva, ovakvo ponašanje ima više štete nego koristi. Najbolji, ali i najteži zadatak jeste pronaći zdrav i pozitivan podsticaj i ostvariti ga.

Bilo da se susreću prvi, drugi ili treći put sa polaganjem završnih ispita svoje dece, roditeljima se po glavi vrte neka od pitanja: kakav će uspeh imati na kraju školske godine, da li će broj bodova biti dovoljan za upis željene škole, da li zna koju školu želi da upiše, da li je baš ta škola pravi izbor. Poznato je da se većina ljudi najviše plaši nepoznatog, a tako je i sa čekanjem ispita i rezultata istih. Neizvesnost je ono što nas roditelje čini nesigurnima i stvara razne bojazni.

Ukoliko se, kao roditelj nalazite u “predispitnoj situaciji”, budite sigurni da niste sami i da se još hiljade roditelja susreće sa sličnim nedoumicama. Zato smo za Vas osmislili radionicu “Kako roditelji da prežive završne ispite?” na kojoj će se na jednom mestu okupiti roditelji sa sličnim izazovima da razmene iskustva i pronadju najbolje načine kako da stres oko učenja i upisa svedu na najmanju moguću meru, da sebe pripreme i sigurni dočekaju malu maturu da bi mogli svom detetu da pruže oslonac i maksimalnu podršku.

Radionica je osmišljena tako da pruži podršku roditeljima koji se susreću sa značajnom prekretnicom u njihovom i životu njihove dece. Obezbedićemo Vam mesto na kome možete da se oslobodite svega što Vas opterećuje i zajedno pronadjemo načine da se izborite sa predipitnom situacijom. Pomoći ćemo Vam da završne ispite dočekate sa što manje opterećenja i pristupite im kao rešavanju još jednog životnog izazova.
Zato, ako želite pripremljeni da dočekate malu maturu svojih djaka, prijavite se na radionicu “Kako roditelji da prežive završne ispite?”. Broj mesta je ograničen.

Prijavite se na e-mail: razvojnicentarkorak@gmail.com ili putem SMS na broj: 062/109-5005 do 11.5.2018. U tekstu e-maila treba navesti ime, prezime, broj mobilnog, zanimanje.

Cena: 1000 din. Posebne pogodnosti nudimo ako dolazite sa prijateljem ili prijateljicom,  kolegom ili koleginicom, jer tako ostvarujete popust od dodatnih 10%.

Grupa će se sastati 12.5.2018. (subota) sa početkom u 9:30 časova, na adresi: Turgenjeva 7, Novi Sad. Susret će trajati 2 sata.

Dobrodošli!