Da li je igra moguća od prvih dana detetovog života? Da li se roditelji igraju sa decom od rodjenja? Da li je pevanje uspavanki igra? Verovatno da većina roditelja maženje sa svojom bebom ne smatra igrom već je svrstava u red „usputnih“ aktivnosti koje idu uz presvlačenje, hranjenje i uspavljivanje. Medjutim, ukoliko maženje i slične aktivnosti pogledamo očima deteta, videćemo da svaka aktivnost može biti igra. Zašto onda pevanje i pričanje ne bi bili igra i za roditelja?
Predlažem da roditelji kroz igru sa svojim detetom:
Prate tok igre
Zadatak roditelja u igri u ovom periodu je da posmatra kako se dete igra sa igračkama i prihvati njegov način, čak i ako nije „pravi“. Podrška i razumevanje detetove igre imaće pozitivan uticaj na razvoj njegovog samopouzdanja i pružiće dobru osnovu za čvrst odnos sa roditeljima.
Dozvole detetu da postepeno otkriva
Sigurno je prijatan osećaj kada nekome pokažemo kako nešto da uradi, ali u igri sa decom to može biti frustrirajuće. Deca žele da istražuju, pronalaze, a ne da im serviramo gotova rešenja. Ni postavljanje suviše lakih problema im ne privlače pažnju jer ne predstavljaju izazov. Problemi koji su nešto malo iznad njihovog razvojnog perioda motivišu i podstiču na istraživanje. Važno je,takodje, biti realan u pogledu detetovih mogućnosti. Insistiranje da dete izvrši aktivnosti koje su mnogo iznad njegovih mogućnosti može dovesti do toga da roditelj bude frustriran, a dete zbunjeno i tužno.
Čitaju signale
Možda dete još uvek ne koristi reči da bi komuniciralo, ali koristi zvuke, facijalnu ekspresiju i gestove kako bi stavio do znanja da ne želi da se igra. Signalima će dete staviti do znanja koje aktivnosti mu prijaju, a na odraslima je da ih protumače na ispravan način.
Uživaju u ponavljanjima
Deca uživaju da ponavljaju pojedine radnje i igre u nedogled i uživaju u tome. Deca ponavljajući vežbaju i razvijaju se. U trenutku kada savladati jednu sposobnost, preći će na narednu i sa podjednakim oduševljenjem i koncentracijom je vežbati.
Budu realni u pogledu mogućnosti deteta
Najbolji način izbegavanja nerealnih očekivanja jeste prihvatanje stadijuma u kome se nalazi i postepeno podsticanje deteta da predje na sledeći. Beba razvija svoje snage, sposobnosti, vežba kretanje, podizanje i držanje. Iako se, u početku, čini da ništa ne radi roditelji budu iznenadjeni (a i oduševljeni) kada u jednom trenutku beba sama podigne glavu, kaže prvu reč i lupi dlanom o dlan.
Bacanje igračaka, cepanje papira i lupanje po stolu će biti aktuelna igra samo odredjeni period u životu deteta, ali i roditelja. Stoga najbolji savet za sve roditelje je da se propuste igri, uživaju i ne propuste značajne trenutke u odrastanju svog deteta.
Izazovi roditeljstva 