Prvi zubi se pojavljuju otprilike tokom sedmog meseca, mada to može da bude i znatno ranije sa tri meseca (ima i zabeleženih slučajeva kada se beba rodi sa zubićima) ili kasnije sa dvanaest meseci.
U ovom periodu beba vežba grickanje zubima i pokušava da jede samostalno prstima. Kada savlada veštinu da sa palcem i kažiprstom uhvati sitne predmete kao što je komadić banane, kolutić šargarepe ili zrno graška to znači da je napravila prvi korak ka samostalnom hranjenju. Zaštita na zidovima, podovima i oko detetovog vrata ublažiće nered pri samostalnom jelu.
Vežbanjem će dete usavršiti pokrete hranjenja, dok sputavanje može dovesti do frustracije i odbijanja da jede. Najbolja preporuka za roditelje je da prihvate činjenicu da je došlo vreme za osamostaljivanje u procesu hranjenje i da dozvole detetu da se igra sa različitim vrstama hrane.
- Dok sedi u stolici za hranjenje roditelj može da stavi malu šolju ispred bebe i da se pravi da pijete iz nje. Na istin način može pokazati i bebi stavljanjem šolje ispred njenih usta. Šoljica ostavljena ispred bebe će izazvati radoznalost i ona će želeti da se igra sa njom i prinese je ustima. Vežba kroz igru je najlakši način učenja.
- Jednostavne radnje kao što je lomljenje keksa na komadiće i davanje bebi, ohrabriće je da i ona uradi isto. Roditelji mogu ubaciti parče keksa u nelomljivu teglu, okrenuti je naopačke i istresti keks na ravnu površinu. Većina beba će želeti da da dohvati keks ili pokuša sama da ubaci parče keksa u teglu i zatim istrese.
- Igra sa hranom može da bude i zabavna i podsticajna za učenje novih pokreta. Makarone ili špagete mogu da se uvijaju, „voze“ po stolu, lepe jedna za drugu, a mogu i da se jedu (zavisno iz kog ugla gledate).
Preporučljivo je da roditelji ne posmatraju igru sa hranom kao pravljenje nereda, već kao zabavan čas učenja samostalnog hranjenja.
Izazovi roditeljstva 