Razvoj funkcionalnog mišljenja u predškolskom periodu

Vreme današnjice zahteva da glavni cilj obrazovanja bude sticanje funkcionalnog, primenljivog znanja. Rezultati na PISA testovima (Programme for International Assessment),  kojima se ne traži reprodukcija sadržaja različitih nastavnih predmeta, već primena u relevantnim vanškolskim situacijama, pokazali su da deca iz naše zemlje pokazuju nedovoljno funkcionalno znanje. Biti funkcionalno pismen znači protumačiti kontekst u okviru kojega je neki podatak dat, shvatiti i dovesti stvari u odredjenu vezu, koristiti naučeno znanje u različitim situacijama.
Funkcionalno mišljenje treba razvijati od najranijeg detinjstva kroz usmeravanje sadržaja, aktivnosti, pre svega kroz igru, a uz stavljanje akcenta na razvoj jezičke, fizičke, matematičke, umetničke, informatičke pismenosti, neophodne za život i rad u savremenom društvu.
Uloga odraslih (vaspitača, ali i roditelja kao prvih i najvažnijih učitelja) na razvoj funkcionalnog mišljenja kod dece može se ostvariti kroz:

  • upoznavanje, razumevanje reči i njihovog značenja i izgradnju mreže pojmova;
  • povezivanje sadržaja sa prethodnim znanjem na smislen način;
  • povezivanje sa iskustvima koje dete već poseduje;
  • podržavanje deteta da daje odgovore;
  • podsticanje da iskaže svoje mišljenje;

Funkcionalno mišljenje pruža mogućnost praktične i svestrane primene, a naučeno ima veću trajnost, može se upotrebiti na različite načine, u različitim kontekstima i predstavljaju bolju osnovu za dalje učenje.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s