Socio-emocionalni razvoj izmedju treće i šeste godine života

Dete izmedju treće i šeste godine počinje razmišljati o svom ponašanju i osećanjima, kao i ponašanju i osećanjima druge dece, što predstavlja početak razvoja socio-emocionalne inteligencije. Razvijaju se osećaj za pravednost, prepoznavanje tudjih osećanja („dečak plače jer je slomio igračku“) i razumevanje da svojim ponašanjem može uticati na osećanja druge dece („devojčica plače jer sam joj uzeo igračku“). Pravilnim usmeravanjem ponašanja i ispoljavanja osećanja stvara se osnova za detetov zdrav moralni razvoj.

Socijalizacija deteta u grupi vršnjaka u dečjem vrtiću temelj je prvih socijalnih iskustava (van porodice). Dete uči da prihvata pravila i napravi ravnotežu izmedju svojih i tudjih želja, uči šta od njega očekuju vršnjaci, a šta vaspitači i na toj osnovi oblikuje svoje ponašanje. U ovoj fazi mogu se ispoljiti različita ponašanja od kojih su neposlušnost i neprihvatanje pravila jedni od najčešćih. Pozitivnim uticajem drugara i vaspitača neprihvatljivo ponašanje najčešće nestaje, a dete pronalazi svoje mesto u grupi.

Šta roditelji mogu da urade na polju socio-emocionalnog sazrevanja?

Osnovni dnevni rituali (jedan zajednički obrok, igranje, odmor, spavanje) trebalo bi da postanu sastavni deo svakodnevnog života u jednoj porodici. Današnja užurbana svakodnevica je u suprotnosti sa onih što je detetu potrebno (razgovor, mirne aktivnosti, čitanje priča). Od roditelja se očekuje da pronadje „rupu“ u danu i provede vreme sa svojim detetom. Kvalitetno vreme sa decom treba da bude ispunjeno igranjem, pričanjem priča, pevanjem pesmica ili nekim sličnim mirnijim aktivnosti. Sigurno okruženje i pažnja voljenih osoba usmerena isključivo na dete obezbedjuju stvaranje posebne bliskosti i povezanost roditelja i deteta. Zdrava porodična sredina ispunjena ljubavlju i poštovanjem, mesto je koje će pružiti utočište deci koja prolaze kroz različite izazove odrastanja (najčešće u periodu puberteta) i olakšati nadolazeće promene.

Socijalizacija dece podrazumeva poštovanje pravila prilagodjenih uzrastu, razumevanju deteta i situacije u kojoj se našao. Preterani zahtevi, koji nisu u skladu sa uzrastom, mogu doprineti lošijem samopoštovanju deteta i izazvati inat i neposlušno ponašanje. Najlakši način da dete prihvati promene je kroz igru jer je ona prirodna, spontana aktivnost u kojoj uživa. Predlog je da roditelji iskoriste situacije da kroz igru u obliku „ko će se brže obući/stići do lifta“ motivišu dete da uradi ono što se od njega očekuje.

Neizbežno je da će do nepoželjnog ponašanja i neposlušnosti doći u manjoj ili većoj meri kod sve dece u odredjenom periodu sazrevanja. Uticaj roditelja u smeru zdravog socio-emocionalnog razvoja treba da se sastoji u tome da dete samo prepozna nepoželjno ponašanje i da ga popravi. Ohrabrivanje deteta u odluci da se izvini drugome roditelj mu pomaže u razvoju brige za osećanja drugih i preuzimanju odgovornosti za svoje ponašanje.

Najznačajnije od svega je detetu staviti do znanja da je voljeno i u situacijama kada se ne ponaša „lepo“, jer oni žele da budu voljeni. Prihvatanje pravila i pozitivan individualni rast osnova su socio-emocionalnog razvoja zdrave ličnosti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s